Nedelja džentlmana: Zvonimir Đukić – Đule “Bili smo i ostali mangupi a ne ulickani džentlmeni”

U okviru Nedelje Džentlmena u sredu je bečejska publika mogla da prisustvuje razgovoru sa Zvonimir Đukić – Đuletom, frontmenom i Srboljubom Srbom Radivojevićem, bubnjarem iz grupe Van Gog. Medijatorka je bila Marijana Đaković uz podršku Elizabete Šijačić. Đule i Srba su se tokom ovog razgovora uglavno obraćali velikom broju mladih fanova u publici, klincima i onima malo starijima želeći da podele svoja iskustva iz života i iz svoje dugogodišnje muzičke karijere.

„Prvi put u Bečeju smo u ovoj ulozi, nikada nismo ovde bili na književnoj večeri, ovde smo uvek dolazili sa gitarama i trzalicama. Želim da se zahvalim na pozivu i da kažem da ne znam čime sam zaslužio da budem deo ove nedelje džentlmena, ja sam vaspitan u jednoj skromnoj radničkoj porodici, završio sam bibliotekarsku školu, otac mi je bio fotograf, mama medicinska sestra. Vaspitanjem smo dobili usađeno to da u autobusu ustanemo starijima to je to neko džentlmensko ponašanje, i verovatno su na ovom mestu pre nas bili neki govornici koji su sebe više tako doživljavali, mislim da ste na naki način ovde napravili previd, jer ste u ovu sredu, na centralni događaj pozvali dvojicu vaspitanih uličara. Ova knjiga ovde ispred nas zove se „Tragovi prošlosti“ i to je knjiga napisana iz prvog lica od strane dva aktera, moje malenkosti i Srbine veličine. Napisana je zbog ovih mladih divnih ljudi da vide kakvi su to koraci bili i kakva je to emotivna energetska armatura koju delimo sa njima na koncertima. Ovaj povod je i knjiga „More bez obala“, sadržaj ove knjige predstavlje svojevrsnu glinu od koje ja na meni svojstven način pravim grnčariju, pretapam to u pesme. Te pesme posle pevam sa grupom Van Gog. To more bez obala sazdano je jezikom simbolike i predstavlja taj neki život bez ograda, beskrajnu slobodu jer svako od nas ima pravo na slobodu, na posebnost. Možemo dobiti otkaz na poslu, upisati neki drugi fakultet, prestati da se bavimo nekim poslom, ceo taj proces u životu je kreativan i svaki čovek izgubi samo ono čega se odrekne. Mi smo na ovom našem muzičkom putu, nimalo lakom, već 35 godina deleći neku našu poruku koja sadrži slova ljubavi, poziv na toleranciju, razumevanje i da budemo spremni na sva iskušenja da im odolimo. Biti džentlmen je suviše ispeglano i ulickano za nas, mi smo deca sa dve strane iste ulice, na jednoj strani se svirala violina, na drugoj harmonika. Od vremena kad smo mi startovali ta naša posebnost, bratski, drugarski kolegijalni odnos traje 40 godina. Ostali smo dva mangupa. Srbin otac Buca je bio strog a majka je bila fantastična, blaga, plavookaa moj otac je bio blag i tolerantan ali je majka bila plavooka veštica. Bilo je teško za njih obuzdati dvojicu ovako neobuzdanih klinaca. Uvek smo bili što na umu to na drumu. Ove knjige ovde ipak nisu poenta večeri, poenta je mogućnost da sretnemo drage ljude. Mi nismo ti estradni likovi da se pojavljujemo samo na televiziji posebno danas su ovim rijaliti programim sa tim hoštaplerima koji su predstavljeni kao velike zvezde. To deci ne treba da bude parametar da se ugledaju na njih. To su ljudi bez zanimanja, samo sa nadimcima koji se ponašaju bahato. Suština naše priče, Srbina i moja, je da smo na vreme naučili šta je red, rad i disciplina i na vreme smo naučili da se brinemo o životu bez da su nam roditelji ostavili bilo šta. Muzika nam je bila i ostala sve.“ – rekao je Đule o životu, kreativnosti, motivima za stvaranje.

Govoreći o monografiji Đule je rekao da je ova knjiga, monografija slika iz njihovog života jedna vrsta slikovnice i kada je dobila nagradu za najbolju monografiju na Sajmu knjiga 2014. godine želeli su da ta nagrada pripadne nekom drugom jer to nije monografije o nekom velikom bendu nego o njihovim ličnim životima, o putovanjimana kojima su svoj život delili sa ljudima u publici ne očekujući od uspeha ništa više osim toga. Đule je dodao i da smatra da je njihov najveći uspeh to što su ostali oni isti mangupi koji su bili na početku i što su uspeli to što im je bio prvenstveno cilj da sačuvaju sebe od svakodnevnice, bezumlja i ludila u prethodnih 30-tak i više godina.

Nakon razgovora bila je orgrnizovana i kratka svirka sa bečejskim dečijim bendom „Bubamare“ na kojoj su „veliki/odrasli“ muzičari svirali svoje ali i autorske pesme članova benda. Đule i Srba su imali samo lepe reči i pohvale za ovakvo iznenađenje i lepu saradnju nakon koje su obećali da će i ove naše mlade „mangupe“ podržati koliko mogu u daljem radu.