Обележена 81. година од бечејске рације
Општина Бечеј је и ове као и сваке године организовала обележавање годишњице Шајкашко-новосадске рације у сећање на невине жртве Другог светског рата и рације 1942. године у Бечеју. Свечаност је уприличена присуством великог броја грађана који су одали почаст невино страдалим жртвама.
Као и претходних година ова 81. годишњица рације обележена је на два места. Најпре је на месту некадашње бечејске синагоге одата пошта пострадалима у Холокаусту, махом припадницима јеврејске заједнице који су у периоду Другог светског рата масовно депортовани из Бечеја у логоре смрти широм Европе. Дан 27. јануар обележава се и као међународни Дан жртава Холокауста па се из тог разлога сваке године комеморација жртвама обележава и на месту где се налазила, сада давно срушена бечејска синагога. Међународни дан сећања на жртве Холокауста, обележава се 27. јануара у знак сећања на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи. Баш тамо у Аушвицу су заувек нестале и неке од породица бечејских Јевреја. Фашистичка мађарска војска ушла је у Бечеј 13. априла 1941. године. У Бечеју је тада живело 280 Јевреја. Немачка окупациона власт је наредбом од 19. априла 1941. године приморала све Јевреје да се пријаве властима. Само месец дана касније, 31. маја, Јеврејима је наметнута обавезна пријаве целокупне имовине. Конфисковање имовине Јевреја започето је 22. јуна. а јануара 1942. године догодио се највећи злочин у историји Бечеја. У периоду од 26. до 28. јануара 1942. године мађарски фашисти су спровели рацију у којој је настрадало преко 200 недужних бечејских Јевреја и Срба. Крај рата у Бечеју дочекало је само 8 Јевреја. Представници локалне самоуправе, чланови СУБНОРА-а и други положили су венац код спомен плоче која се налази на зиду ПУ „Лабуд Пејовић“.
На спомен обележју на Тиси церемонија обележавања започела је као и сваке године читањем имена свих пострадалих у рацији а након тога су се окупљеним грађанима обратили најпре представници организатора, Општине Бечеј. Говор је ове године окупљеним грађанима одржала Сања Биро, помоћница председника општине Бечеј за образовање као и председник локалне организације СУБНОР-а Бечеј Милун Чокоровић. Скупу су од званичника општине Бечеј присуствовали и председник Скупштине општине Игор Киш, члан Општинског већа задужен за спорт, омладину и туризам Дане Мандић, Балаж Серда члан Општинског већа задужен за културу и цивилне организације као и многи други.
Након читања имена и пригодних говора свештеници Српске Православне Цркве одржали су парастос, молитву је прочитао и свештеник Римокатоличке цркве као и представник Јеврејске заједнице у Србији, молитву на хебрејском изговорио је секретар Јеврејске општине Суботица Роберт Ковач.
„Увек се питамо, зашто је битно, зашто треба да се сећамо жртава. Невиних жртава увек треба де се сећају они који су сад живи, који су преживели. Када се дешавају те страхоте као 1942. године увек остају сведоци, који ће посведочити о дешавањима. Треба да постигнемо да и данашња поколења схвате како је човек јако чудно биће, јер је способан да изазове пропаст других људи. На жалост и данас смо сведоци таквих дешавања, не тако далеко од нас управо букти рат. Треба пробудити у људима људскост, доброту, да човек човеку буде од помоћи. 27. јануар 1945. године је био дан ослобођења највећег логора смрти Аушвиц Биркеноа када су совјетске трупе ослободиле тамошње логораше, и ово је и спомен дан свих жртава Холокауста. Имамо, дакле разлога да се сећамо, имамо и разлога да подсетимо сами себе да овакве страхоте више не чинимо.“ – рекао је Роберт Ковач, секретар Јеврејске општине Суботица.
„Комеморативним скупом данас обележавамо 81 годину од највеће трагедије која се догодила у нашој општини. Овим скупом и овим поменом жртвама желимо не само да одамо почаст страдалима, поштовање њиховим породицама и потомцима него желимо и да пошаљемо поруку будућим нараштајима, младим генерацијама да управо образовање јесте златни кључ слободе, што је била порука и синоћ на Светосавској академији која је била уприличена у Градском позоришту. Једино образовање нуди слободу јер толеранција, мултикултуралност, суживот, демократска култура јесу путеви којима градимо поверење, једну климу партнерских односа и где сви заиста можемо да будемо слободни да говоримо својим матерњим језиком и да живимо слободно у миру.“ – рекла је након комеморације Сања Биро, помоћница председника општине Бечеј задужена за образовање и васпитање.
Да подсетимо, бечејска рација је почела тог 27. јануара 1942. године у Хотелу Централ одакле су грађани Бечеја одвожени камионима, голи и боси на Тису на -25 степени. Тог дана је 128 мушкараца, 86 жена, од тога 19 старих особа и 15 деце убијено и бачено у залеђену реку. Бечејска рација била је последња у низу која је спроведена широм Војводине. Локалне окупационе власти су чак исценирале „отпор“ становника Бечеја да би спровели ову акцију јер овакав вид одмазде на становништвом није био одобрен чак ни од стране тадашње званичне власти у Будимпешти која је осудила и претходне акције у осталим војвођанским местима и градовима.
Након говора званичника и молитви поред спомен обележја венце су положили представници локалне самоуправе, представници СУБНОРа и политичких партија у Бечеју а након тога је и симболично пуштен венац у Тису код бране.