Општина Бечеј: Јавна расправа о буџету за 2026. годину
На општинском сајту је почетком децембра месеца објављен Нацрт одлуке о буџету општине Бечеј за 2026. годину. Грађанима ја остављен рок од 15 дана (до 16. децембра) да погледају овај документ и да доставе примедбе и предлоге за измене буџета за наредну годину. На крају овог рока, 15 децембра, одржана је презентација буџета од стране представника локалне администрације и јавна расправа у скупштинској сали Општине Бечеј са заинтересованим грађанима, представницима јавних предузећа, појединим одборницима и представницима локалних медија.
Нацрт буџета за наредну годину представили су начелница финансија Сандра Попов, заменик председника општине Дане Мандић, начелница Општинске управе и њена заменица Светлана Вулетић. У другом делу расправе, након одласка заменика председника општине Данета Мандића, њима се прикључила и начелница за урбанизам, грађевинарство и комуналне послове Даниела Дорословачки. Присутне је Дане Мандић обавестио да председник општине Бечеј неће присуствовати овој расправи због неодложних обавеза. У сали су такође били присутни и већина директора јавних предузећа као и поједини начелници из општинске управе и чланови Општинског већа.
Представљање Нацрта буџета за 2026. годину
Према приложеном нацрту буџета приходи који су планирани за наредну годину износе 1.970.226.470 динара, расходи износе 2.188.217.676 динара што значи да је у овај предлог буџета укалкулисан дефицит у износу од 217.991.206 динара који је, како је начелница за финансије Сандра Попов рекла, предвиђено да се финансира из неутрошених прихода из претходних година који износе 231.641.206 динара. Она је додала и да је након што је овај документ објављен на сајту и припремљен за јавну расправу Општина Бечеј добила средства из Покрајинског секретаријата за привреду нешто мање од 58 милиона динара за реконструкцију пумпне станице за производњу воде за пиће у фабрици воде, учешће општине Бечеј у овом пројекту је нешто мање од 5 милиона динара. Такође из Покрајине су за општину Бечеј одобрена средства у износу од око 29 милиона за рехабилитацију улице др Имреа Киша у Бачком Петровом Селу.
Структурално у буџету највећа ставка у наредној години биће опште услуге локалне самоуправе (где спадају и расходи за плате у јавним предузећима, установама) и ова ставка износи негде око 503 милиона. Добар део буџета планиран је и за предшколско и школско образовање: око 331 милион је предвиђен за покривање трошкова предшколског образовања, за школско око 283 милиона. За комуналну делатност у буџету за наредну годину планирано је око 282 милиона.
Дане Мандић је рекао да ће ове година општина Бечеј поново комплетан буџет за информисање, 10 милиона динара, реализовати путем конкурса за пројектно финансирање. Начелница Сандра Попов је додала да ту постоје различита тумачења на који начин се могу финансирати ти пројекти, да ли преко јавних набавки или преко појединачних уговора са приватним предузећима. Да подсетимо, претходне две године на конкурсима је одобрено само 10 посто овог буџета а остатак буџета је реализован путем појединачних уговора иако је по Закону о јавном информисању конкурсно финансирање прописан као обавезан механизам.
На примедбе представника медија да је Нацрт буџета који је објављен на сајту Општина Бечеј за добар део јавности тешко „читљив“ и да већина грађана не учествује у јавној расправи јер табеле на неколико десетина страна ретко ко може да разуме, начелница финансија Сандра Попов је одговорила да ће за наредну годину покушати да пронађе неки облик презентације који би грађанима био читљивији и јаснији.
Зашто није био спроведен „Буџет по мери грађана ове године“?
Након представљања буџета почела је јавна расправа, питања и примедбе постављали су и грађани и представници медија.
На једно од најважнијих питања представници медија нису добили одговор јер председник општине Бечеј др Вук Радојевић није био присутан а заменик Дане Мандић је у току седнице отишао, а то је због чега ове године није спроведен поступак јавних анкета за приоритете у инвестицијама као и због чега нису били организовани састанци са грађанима по месним заједницама као што је то рађено већ дужи низ година у оквиру акције „Буџета по мери грађана“. Такође примећено је и одсуство са расправе партнерске организације Бечејског удружења младих која је ове акције координисала са Општином Бечеј. Начелница Општинске управе рекла је да су ове године донели одлуку да то не ураде на тај начин и да је, према њиховом мишљењу, то што је јавна расправа спроведена и онлајн и што су грађани имали прилику да директно на тај начин учествују у формирању буџета била задовољена процедура. Ипак, анкетирање грађана у оној форми у којој је рађена претходних година је унесено и у Статут општине Бечеј па је на тај начин прекршен и члан Статута који то предвиђа.
Саобраћајна инфраструктура – бициклистичка стаза у Бачком Градишту, крпљење ударних рупа
У наставку расправе најпре су се обратили представници грађана из Бачког Градишта углавном незадовољни стањем саобраћајне инфраструктуре у селу. Неке од улица, како су рекли, иако су били у претходним годинама приоритетни пројекти још увек нису асфалтиране, мештанин Владимир Јовановић је ставио примедбу да је ове године урађено делимично само крпљење ударних рупа у селу као и да је стање путева и након тога у неким важнијим улицама остало прилично лоше. Директор ЈП „Комуналац“ Зоран Грбић је рекао да је крпљење ударних рупа на коловозима урађено на најважнијим саобраћајници ма, да није урађено баш све као и да имају документацију и фото доказе за све што је урађено. Он је додао да је, када је поправка путева урађена у складу са средствима које је оснивач предузећа, Општина Бечеј, одобрио за ово предузеће за те послове. Начелница Попов је одговорила грађанину Груји Плачкову који поставио питање асфалтирања улице Саве Ковачевића да ни ове године није „ушла“ у буџет као приоритетни пројекат за асфалтирање иако је у претходним анкетама ова улица била један од приоритета који су мештани села изгласали. Начелница за урбанизам је напоменула да грађани убудуће ако имају примедбе на квалитет радова које обављају јавна предузећа се директно обрате путем мејла комуналној, и другим, инспекцијама у складу са надлежностима и да ће свака пријава бити обрађена и да ће инспектори изаћи на терен.
Но оно што је изазвало највише расправе је тренутно стање бициклистичке стазе која је урађена и пуштена у промет средином прошле године. Већ након неколико месеци након пуштања у промет стаза је попуцала целом дужином и скоро је тренутно неупотребљива осим за пешаке. Видна оштећења грађани су пријавили, стаза је још увек била под гаранцијом од стране извођача радова али тренутно су у току „преговори“ са извођачима о томе ко ће платити санацију. Извођач радова тражио додатна средства од скоро 14 милиона динара да санира оштећења јер наводно није било обављено испитивање подлоге где је стаза изграђена. Како је присутне обавестио начелник за привреду Виђенко Вујиновић сада се чека да се обави састанак, тројни са представницима покрајинског секретаријата, општине Бечеј и извођача радова.
Набавка камиона за смеће од 260.000 евра
Грађани су поставили и питање о набавци новог камиона за одношење смећа јер је упало у очи да куповина овог возила износи чак преко 260.000 евра. С обзиром да је ово предузеће до сада углавном само набављало и финансирало возни парк и набавку возила путем лизинга и пројеката и других средстава за рад питање је било због чега сада Општина Бечеј купује возило. Директорка ЈП „Потисје-Бечеј“ доо Александра Рајић одговорила је да је набавка овог камиона део пројекта са којим су конкурисали за средства на покрајинском конкурсу и да је општина Бечеј, као локална самоуправа опрема правилима тог конкурса морала да буде носилац. Према њеним речима ово је била прилика да се набави још једно возило и та средства су одобрена од стране Покрајине, следи јавна набавка па ће се на крају, према понудама, утврдити и коначна цена тог камиона.
Дотације за ЈП „Топлана“ и предлози за финансирање програма у образовању
На овој расправи било је речи и о одрживости финансирања ЈП „Топлана“ јер су од ове године знатно повећана средства које општина издваја за дотације овог предузећа због дуга које оно има према предузећу „Србијагас“. Грађанка Маја Миленковић Пејовић је изнела неколико предлога за финансирање образовних програма као што су увођење стипендија за средњошколце, за финансирање боравка талентованих ученика у истраживачким станицама и програмима, за формирање менторског програма студената и раду са средњошколцима и др.