Poljoprivreda: I dalje problemi sa glodarima i vlagom pred setvu
Prema podacima Vrbaške poljoprivredne savetodavne službe, tokom jeseni je na potezu Vrbas-Kula-Bečej-Srbobran zasejano useva na skoro 33 hiljade hektara. To je skoro ista količina kao na prošle godine. Zasejano je 3.100 hektara ozimog ječma i 500 hektara raži. Uljana repica je takođe sve popularnija, pre nekoliko godina zasejano je svega nekoliko hektara ove industrijske biljke, pretprošle 650, a u sezoni 2023/2024 čak 1500 hektara.
Iz ove službe takođe kažu da je trenutno stanje jesenjih useva veoma zadovoljavajuće na ovom prostoru. Iako je vreme relativno sušno i pšenica i ječam jesu dobili manje padavina jer je bila blaga zima parcele su sada lepe zahvaljujući veoma lepom prolećnom vremenu.
Ono što je bio problem i prošle godine, o kojem smo pisali tada, jeste i dalje velika najezda glodara. Te blage zime izuzetno pogoduju razmnožavanju glodara na njivama, pored toga i seme im je lako dostupno jer zemlja nije bila zamrznuta. Miševi su naneli ogromnu štetu na ovom području u atarima, jeli su semenje ali i korenje mladih biljaka koje su krenule da niču.
Kako kažu iz ove službe procenjeno je da je šteta je na nekim mestima bila 10 odsto, ali na mnogim mestima čak 40-50 odsto.
Takođe preporučuju da se poljoprivrednici posavetuju sa stručnim licima jer sada postoje dobri proizvodi, tretmani kako da se reši ovaj problem. Takođe savetuju da poljoprivrednici preventivno obavezno urade i analizu zemljišta da bi videli u ovoj fazi da li nešto od hranjivih materija u zemljištu nedostaje i da bi uradili tretmane i sanirali ove nedostatke, posebno kada je đubrenje zemljišta u pitanju, da nepotrebno ne rasipaju đubrivo koje je veoma skupo. Saveti agronoma i stručnjaka mogu da pomognu da se maksimalni poveća prinos sa njiva.
Glodari i nedostatak padavina, kažu i dalje prave probleme, posebno u ovo vreme kada počinje prolećna setva, zemljište treba pripremiti a za to su potrebne padavine. Uskoro treba da krene setva šećerne repe, setva kukuruza u bečejskom ataru je već počela. Kako kažu iz ove ustanove najvažnije je zatvoriti zimsku brazdu i voditi računa o vlazi u zemljištu ali i da se dobro iskoristi i tempira vreme. Sve to, naravno, po uslovom da ne bude nekih naglih klimatskih promena.
Da podsetimo, poljoprivrednici su od države dobili 18.000 dinara subvencije po hektaru ali se takođe nadaju da će dobiti subvencije i za nabavku semena.
