Poljoprivreda: Ranije završena žetva
Žetva pšenice u Bečeju ali i na teritoriji cele Vojvodine je skoro privedena kraju, a silosi najvećih žito mlinskih kompanija se pune hlebnim zrnom. U silosima u Senti i Novom Kneževcu uskladišteno preko 40.000 tona ovogodišnjeg roda, kažu nadležni.
Pšenica iz ovogodišnje žetve je odličnog kvalitet od početka same žetve, jer su svi komercijalni parametri, hektolitarska težina, vlaga i primese su na izvanrednom nivou ali problem nije kvalitet nego mala cena.
U ovom trenutku cena pšenica na berzi još nije formirana, pa su pojedini otkupljivači prema svojim proizvođačima i poslovnim partnerima izašli sa akontacionom cenom od 20 dinara za kilogram plus PDV. Prema nekim proračunima cena bi trebalo da dostigne barem 30 dinara po kilogramu. Otkupna cena ječma je počela sa 18 dinara, ali je pala i ponegde se već nudi i ispod 17 dinara.
Pored niske cene proizvoda, problem su i dalje neisplaćene subvencije od strane države. Ponovo su pokrenuti pregovori između organizacija proizvođača i nadležnog ministarstva.
Prošlonedeljni sastanak ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Aleksandra Martinovića i predstavnika sedam poljoprivrednih udruženja započet je pozivom ministra upućenog sagovornicima da uzmu učešće u javnom slušanju koje će Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije uskoro organizovati na temu rekonfiguracije podsticaja iz budžeta Republike Srbije, jer je, kako je ministar naveo, to dobar i konstruktivan put da se nađe adekvatan način za ispunjenje zahteva koje su izneli.
U međuvremenu je oko 90 odsto površina zasađenih pšenicom već ́požnjeveno. Žetva ječma je takođe ranije završena.
Poljoprivrednici su se poslednjih godina morali suočiti sa mnogim problemima. Prošle godine, nezapamćena invazija glodara pogodila je ovo područje. Sada je na „terenu“ nešto bolja situacija u ostatku Vojvodine ali je u Bečeju i u Petrovom Selu još uvek to prilično velik problem.
Naravno, ono što jeste uvek jedan od ključnih problema, svake godine sve više su klimatske promene. Vreme je sve toplije, nestabilnije. Tokom proleća su sve veće suše ili nalete talasi kada krenu kiše koje naprave potop na njivama, ove godine suša je bila tokom proleća ali sada najavljuju opet velike količine padavina što će svakako uticati na žetvu ostalih poljoprivrednih kultura. Pored toga poljoprivrednici se žale da su klimatske promene donele i najezdu glodara ali i velik broj insekata, zime su sve blaže pa i „korov“ dobro uspeva i sve ga je više na njivama. Poljoprivrednici će morati da se prilagode ovim klimatskim promenama u svakom slučaju.
No, nije samo klima problem, i sama organizacija poljopri-vredne proizvodnje na državnom nivou je problem. Organizacije poljoprivrednih proizvođača, čini se da su u konstantnom pregovaračkom procesu sa predstavnicima Vlade ili nadležnog ministarstava u međuvremenu se gomilaju problemi i sporo rešavaju problemi nedostatka javnih skladišta, sistemska pomoć države poljoprivrednicima putem subvencija očigledno ne nailazi na odobravanje poljoprivrednika, formiranje cena na tržištu takođe je u konstantnom „ratu“ sa cenom proizvodnje i sa inflacijom. Poljoprivrednici zahtevaju pravedniji sistem raspodele subvencija, bolje mehanizme zaštite proizvođača ali i sigurniji i pravedniji nastup na tržištu.
