Помоћ државе за фирме потребна одмах

Према претпоставкама већине аналитичара након ове здравствене кризе која је погодила читаву планету имаћемо веома озбиљну економску кризу која ће према свим предвиђањима превазићи ону 1929. године и ону коју смо имали пре десетак година тј. крајем прве деценије овог века. Тектонски поремећаји у економији нас тек очекују. Одмах након објаве ванредног стања и свих рестриктивних мера које је Влада Србије предузела за сузбијање ширења вируса током пандемије почеле су и калкулације шта је то што ће држава да предузме за санацију последица које ће у економији оставити ових два месеца ванредног стања. За почетак влада је дала одређене препоруке (јер није могла да власницима приватних предузећа нареди на који начин ће радити током ванредног стања) за организовање посла током трајање ванредног стања. Но, након што су уследиле и мере забране кретања становништва то је за већину предузећа која су још редовно радила била изнуђена следећа фаза у прилагођавању рада новонасталим околностима. Радници нису више били у могућности да долазе на посао за време трајања полицијског часа што је посебно било проблематично за рад оних фирми где је организован рад у сменама, у градовима је обустављен јавни градски превоз а онда и међуградски. Наравно, за кретање радника су издаване дозоле али је било све теже организовати рад у фирмама. Препорука Владе је била свим предузећима да се радницима, уколико је то могуће, дозволи да раде од куће. Након пооштравања мера заштите одређени пословни објекти су морали бити затворени због природе посла а то су углавном биле мање фирме, радње и занатлије, фирме које ће вероватно поднети нејвећи терет економског колапса који нам следи.

Влада Србије је почела да доноси и прве мере помоћи посебно малим предузећима чија реализација је предвиђена у току ова три наредна месеца тј. док још пандемија траје и непосредно када се (и ако се) ускоро прогласи крај и почне са отварањем. Прве мере као што су плаћање минималне зараде свим запосленима у предузећима три месеца уз одлагање плаћања допиноса до јануара следеће године су почеле са применом. Додуше не без доста конфузије јер је већина предузећа већ исплатила плате за март месец радницима чиме је додела неповратних средстава одложена за априлску плату. Након тога је следила и најава помоћи за већа предузећа у виду повољних кредитних гарантних шема, која ће активирати две милијарде евра банкарских кредита привреди. Реч је о кредитима на три године са грејс периодом од 9 до 12 месеци, са повољном каматом, а на њих могу рачунати фирме које су упале у проблеме због корона кризе.

За сада су и синдикати подржали ове пакете владиних мера за санацију економских последица проузрокованих корона кризом пошто су, према њиховом мишљењу, пре свега концентрисани на заштиту радних места, спречавање отпуштања радника и обезбеђење минимума материјалне сигурности радника и њихових породица.

Основни циљ ових мера према речима представника Владе Србије је пре свега сузбијање наглог раста незапослености и неликвидности и проблема у пословању који се из једног сектора могу по принципу повезаних судова прелити и на остале. Објављено је и да ће ресорна министарства да изврше још неке додатне секторске анализе уз консултације са привредом и пословним асоцијацијама како би се још боље идентификовале потребе највише погођених грана привреде и донео посебан сет секторски осетљивих мера подршке.
Ипак у оквиру тих мера, с обзиром да су усмерене на одржавање ликвидности и очување радних места, мораће, ако држава жели да оне буду ефикасне, да буду реализоване одмах и да новац и средства доделе малим и средњим предузећима одмах јер за њих ће бити прекасно да их добију у мају, јер велики број фирми има ликвидност само за тридесетак дана. Таква нам је економија, ретко која фирма има такав степен ликвидности да све ово прегура сама.

Разговарали смо са власницима неколико фирми у Бечеју, покушали смо да направимо пресек оног што тренутно имамо као привредну структуру у нашој општини, од великог предузећа које је углавном ослоњено на извоз у европске земље преко предузећа које тек треба да почне са радом а у питању је страна инвестиција до малих локалних фирми које са баве услужним делатностима. Можемо да закључимо да је за већину од њих, без обзира на величину, овај период од претходних два месеца био прилично лош, да ће према свим предвиђањима оставити последице на рад и ликвидност фирме и да ће им бити потребна помоћ државе да то санирају или бар да ублаже.