Pomoć države za firme potrebna odmah

Prema pretpostavkama većine analitičara nakon ove zdravstvene krize koja je pogodila čitavu planetu imaćemo veoma ozbiljnu ekonomsku krizu koja će prema svim predviđanjima prevazići onu 1929. godine i onu koju smo imali pre desetak godina tj. krajem prve decenije ovog veka. Tektonski poremećaji u ekonomiji nas tek očekuju. Odmah nakon objave vanrednog stanja i svih restriktivnih mera koje je Vlada Srbije preduzela za suzbijanje širenja virusa tokom pandemije počele su i kalkulacije šta je to što će država da preduzme za sanaciju posledica koje će u ekonomiji ostaviti ovih dva meseca vanrednog stanja. Za početak vlada je dala određene preporuke (jer nije mogla da vlasnicima privatnih preduzeća naredi na koji način će raditi tokom vanrednog stanja) za organizovanje posla tokom trajanje vanrednog stanja. No, nakon što su usledile i mere zabrane kretanja stanovništva to je za većinu preduzeća koja su još redovno radila bila iznuđena sledeća faza u prilagođavanju rada novonastalim okolnostima. Radnici nisu više bili u mogućnosti da dolaze na posao za vreme trajanja policijskog časa što je posebno bilo problematično za rad onih firmi gde je organizovan rad u smenama, u gradovima je obustavljen javni gradski prevoz a onda i međugradski. Naravno, za kretanje radnika su izdavane dozole ali je bilo sve teže organizovati rad u firmama. Preporuka Vlade je bila svim preduzećima da se radnicima, ukoliko je to moguće, dozvoli da rade od kuće. Nakon pooštravanja mera zaštite određeni poslovni objekti su morali biti zatvoreni zbog prirode posla a to su uglavnom bile manje firme, radnje i zanatlije, firme koje će verovatno podneti nejveći teret ekonomskog kolapsa koji nam sledi.

Vlada Srbije je počela da donosi i prve mere pomoći posebno malim preduzećima čija realizacija je predviđena u toku ova tri naredna meseca tj. dok još pandemija traje i neposredno kada se (i ako se) uskoro proglasi kraj i počne sa otvaranjem. Prve mere kao što su plaćanje minimalne zarade svim zaposlenima u preduzećima tri meseca uz odlaganje plaćanja dopinosa do januara sledeće godine su počele sa primenom. Doduše ne bez dosta konfuzije jer je većina preduzeća već isplatila plate za mart mesec radnicima čime je dodela nepovratnih sredstava odložena za aprilsku platu. Nakon toga je sledila i najava pomoći za veća preduzeća u vidu povoljnih kreditnih garantnih šema, koja će aktivirati dve milijarde evra bankarskih kredita privredi. Reč je o kreditima na tri godine sa grejs periodom od 9 do 12 meseci, sa povoljnom kamatom, a na njih mogu računati firme koje su upale u probleme zbog korona krize.

Za sada su i sindikati podržali ove pakete vladinih mera za sanaciju ekonomskih posledica prouzrokovanih korona krizom pošto su, prema njihovom mišljenju, pre svega koncentrisani na zaštitu radnih mesta, sprečavanje otpuštanja radnika i obezbeđenje minimuma materijalne sigurnosti radnika i njihovih porodica.

Osnovni cilj ovih mera prema rečima predstavnika Vlade Srbije je pre svega suzbijanje naglog rasta nezaposlenosti i nelikvidnosti i problema u poslovanju koji se iz jednog sektora mogu po principu povezanih sudova preliti i na ostale. Objavljeno je i da će resorna ministarstva da izvrše još neke dodatne sektorske analize uz konsultacije sa privredom i poslovnim asocijacijama kako bi se još bolje identifikovale potrebe najviše pogođenih grana privrede i doneo poseban set sektorski osetljivih mera podrške.
Ipak u okviru tih mera, s obzirom da su usmerene na održavanje likvidnosti i očuvanje radnih mesta, moraće, ako država želi da one budu efikasne, da budu realizovane odmah i da novac i sredstva dodele malim i srednjim preduzećima odmah jer za njih će biti prekasno da ih dobiju u maju, jer veliki broj firmi ima likvidnost samo za tridesetak dana. Takva nam je ekonomija, retko koja firma ima takav stepen likvidnosti da sve ovo pregura sama.

Razgovarali smo sa vlasnicima nekoliko firmi u Bečeju, pokušali smo da napravimo presek onog što trenutno imamo kao privrednu strukturu u našoj opštini, od velikog preduzeća koje je uglavnom oslonjeno na izvoz u evropske zemlje preko preduzeća koje tek treba da počne sa radom a u pitanju je strana investicija do malih lokalnih firmi koje sa bave uslužnim delatnostima. Možemo da zaključimo da je za većinu od njih, bez obzira na veličinu, ovaj period od prethodnih dva meseca bio prilično loš, da će prema svim predviđanjima ostaviti posledice na rad i likvidnost firme i da će im biti potrebna pomoć države da to saniraju ili bar da ublaže.