Повећава се број оболелих у општини Бечеј

На почетку када је код нас (и у целом свету) почео овај трећи, до сада највећи и најсуровији талас Ковид епидемије, бројке у узвештајима локалног Штаба за ванредне ситуације сугерисале су да је могуће да ће нас и овај талас делимично заобићи или ће бар бити много слабији него у другим градовима. Ипак, судећи према редовима испред Ковид амбуланте последњих недељу дана и у Бечеју се ситуација озбиљно погоршава, у својим дневним извештајима медијима Штаб сад већ пријављује двоцифрене бројке заражених на дневном нивоу, на десетине тестираних, неколико људи у последње две недеље завршило је и на болничком лечењу. Све ово не треба да чуди јер је овај трећи талас у држави донео и по неколико хиљада заражених дневно, повећао се драстично број хоспитализованих, пацијената на респиратору, на жалост, и број преминулих од вируса.

И док смо у оном првом налету пролетос сви као друштво у целини били константно на опрезу, били под кључем, ишли у продавнице ноћу или шетали кучиће у зору сада када је ситуација много драматичнија и кад нам заиста прети епидемија библијских пропорција мере надлежних су благо речено релаксиране и  oстављено је на савест сваком грађанину да сам изабере шта му од мера и „препорука“ одговара да поштује. Вероватно смо зато и дошли до ових бројки. Решеност државе да се бори са овом епидемијом изгледа је била кратког даха.

Сада током овог октобра и новембра опасност за здравље становника је иста ако не и већа јер вирус свакако није ослабио, напротив.  Током пролећа у Бечеју као и у другим градовима у држави (посебно у предизборном периоду) били су организоване патроле волонтера за помоћ оболелима или људима у изолацији, организована је расподела средстава за дезинфекцију по кућама, волонтери који су водили рачуна о старијим суграђанима, помоћ сиромашним суграђанима у виду намирница, помоћ при куповини лекова … изгледа да хуманост ипак има лимит, временски у сваком случају. Локални Штаб за ванредне ситуације ових дана оглашава се само да потврди неку од одлука које су усвојене на нивоу целе државе јер по службеној дужности то мора да пренесе на локални ниво. Током овог трећег таласа изостала је, наравно, и помоћ државе у смислу финансијске подршке најсиромашнијим грађанима да могу себи да приуште вирус.

Већина оних којима је ово актуелна тема ових дана у кући или негде у близини јако добро знају да коронавирус кошта прилично, тестови јесу бесплатни (уколико не желите да их убрзате или да избегнете гужве, или ако вам на крају циклуса изолације и опоравка послодавац не затражи негативан тест да се вратите на посао, или негде морате да путујете) али лекови за опоравак и суплементи за имунитет то сигурно нису. Већина лекара, и не само лекара него и др Google препоручују да се користе суплементи и препарати за имунитет чак и пре него што евентуално негде покупите вирус. Ако само мало прошврљате интернетом и онлајн апотекама (већина лекова се не продаје на интернету па им је тешко сазнати цену на тај начин) или забасате у било коју апотеку у реалном животу гарантовано ће вас шокирати цене препарата за имунитет, најефтинији су од 2 до 3 хиљаде динара, они популарнији и „луксузнији“ су и до 6, 7 хиљада динара и то само за пола месеца или највише месец дана ако штедите. У питању су углавном препарати који су базирани на коктелима витамина и најчешће се препоручују старијим особама, онима који пате од хроничних болести и имунитет им је и без ове епидемије ослабљен. У случају да сте већ позитивни на вирус лекари ће вам препоручити (под условом да вам клиничка слика није таква да морате на антибиотике или закачите упалу плућа и заврши те у болници) дакле, за оне „блаже“ случајеве, да лековима на бази парацетамола снижавате температуру (они коштају од 200 најјефтинији до 600, 700 динара фирмирани па чак и до 2.500 динара за веће количине), да пијете 1000 до 2000 мг Ц витамина дневно (најефтинији у таблама је око 30 динара, наравно има и оних шумећих домаћих и страних па цена може досегнути и до 800 динара), да обавезно узимате и неки препарат који садржи Д витамин, препоручена доза је 10 мг дневно, суплементи са витамином Д и Д3 коштају од 500 до 3000 динара, препоручују се такође и суплементи који садрже Цинк и Селен (и ту цена варира од 200 динара па до 1.800 динара). Чак и ако узмете неке средње вредности свих ових препарата (или чак се одлучите за јефтиније варијанте) лако је израчунати да вам је за само две недеље опоравка потребно неколико хиљада динара најмање. То све под условом да имате неког ко ће да вам оде по лекове или помогне и купи хлеб и млеко у продавници. Штета што сав онај ентузијазам, брига државе и хуманизам није потрајао бар до овог октобра или новембра. „Струка“ на ТВу и новинама најављује и четврти талас епидемије који ће потрајати до пролећа следеће године. Дакле, мораћемо да научимо да смо на крају свега сами у свему овоме што нас је задесило, или бар да рачунамо само на оне наше најближе који су ту за нас без обзира каква пошаст наступила.

Ипак, проверите да ли комшија има жуте воде или хлеба кад кренете у град и чувајте се!

Фото: nova.rs