Пројекат „Капацитети здравствене заштите у Бечеју“: Статистика из прошлости
Скоро свака расправа, или само спомињање Дома здравља на друштвеним мрежама, овде у Бечеју заврши код администратора странице на којима је та расправа започела. Ниједна друга тема нема тај ефекат да привуче толико учесника у расправи, да подстакне жестоке свађе и „размене мишљења“ често веома огорчених људи. Здравље, али и однос грађана према третману, сопственом или њихових најближих, у оквиру здравственог система је оно што често изгледа као поприште рата за преживљавање. Скоро свака од тих расправа не крају указује и открива реалне судбине и приче, драстичне и болне примере немара. Показују на који начин пацијенти лако могу да буду „испуштени“ кроз систем, сведоче о немоћи обичног човека пред системом. Те приче су пуне беса, фрустрација људи који цео систем, али пре свега здравствену администрацију, виде као непријатеља сопствене егзистенције.
Свака од тих расправа су у суштини „јавне табле“ на којима се гомилају фрустрације становништва које приказују читав здравствени систем у веома негативном светлу. Сваки учесник на тим јавним таблама незадовољства очекује да буде приоритет.
Све то, наравно кулминирало је, и више никада није враћено у неки нормалан оквир, током оне две, три године ковид пандемије. Страх, несигурност и паника, која је донекле и вештачки изазвана, заувек је променила однос лекара и пацијената.
Однос лекар – пацијент сада више није само једноставно пружање здравствене услуге. Од њих се сада очекује да буду више од лекара, да буду и представници једног система који би требало да буде много више од тога, да буде за све нас заштитни зид према ужасима мутираних вируса, непознатих нових болести, па и према опасним „третманима“, вакцинама које имају мистериозне додатне ефекте …. Бројност медицинских радника који су спремни да пацијенту пруже све то али и у личном контакту пажњу, односно време које они имају да посвете пацијенту, постали су веома важна категорија. У међувремену параметри који одлучују о томе су статистички подаци на основу којих се мери ефикасност здравственог систем.
Најновији извештаји за Србију, на пример, показују да постоји недостатак здравствених радника и али да је покривеност здравственим услугама широм земље адекватна, показују и да непокривеност варира по окрузима. Све то су подаци на основу мерење густине здравствених радника на 100.000 становника, што представља стандард у анализама здравствених система. Колико све то има везе са нама, у локалној заједници?
Веома мали број здравствених радних места попуњава се овде из Националне службе за запошљавање, што указује на потенцијалну активност других механизама запошљавања.
Бечеј већ одавно „увози“ лекаре пре свега због тога што „извози“ студенте медицине, веома мали број је оних који се са студија враћају назад. Уколико имају могућност већина наших студента медицине најпре ће покушати да се запосли у болницама, да стажира па и да остане у болничким центрима и тамо настави каријеру. На крају неко мора да дође и овде јер лекара мора да буде да би се одржала „примарна“ медицинска заштита али су миграције здравствених радника су учестала појава.
Наводно главна карактеристике тржишта рада су висока незапосленост здравствених радника са средњим и високим образовањем и забрињавајуће висока дугорочна незапосленост и незапосленост младих – изнад 50 одсто.
Значајан јаз између понуде и потражње здравствене радне снаге је забрињавајући, јер број незапослених здравствених радника превазилази капацитете које може да апсорбује државни сектор.
Ово просто звучи невероватно јер када питате здравствене раднике у Бечеју чини се да је потребно, већ од првог испита на студијама медицине, неког од овдашњих студената надлежни да „врбују“ да остану у Бечеју, да изабере неку од специјализација које су дефицитарне овде, да се сваки нови лекар који ће остати овде да ради направи из „сопствених извора“. Зато ти статистички подаци о броју медицинских радника на тржишту рада нама овде звуче невероватно.
На жалост у овом систему, здравственом али и државном уопште, свако од нас на крају јесте само део статистике. Оно што је најстрашније за све нас је да нисмо ни део тренутно валидне статистике. Већина података према којима се мери ефикасност рада здравственог система и на основу којег се праве будући планови углавном су подаци који су сад већ одавно део прошлости. Праве се планови на основу демографских и других података (који су поред тога и прилично непрецизни) у најбољем случају од пре неколико година.
У нашем, бечејском, Плану јавног здравља подаци којима се располаже су из 2016. године, што значи из периода и пре пандемије. Много тога се променило у овом граду за тих девет година. Из ове општине, према другима званичним статистичким подацима „нестало“ је преко 6.000 становника.
У Плану стоје подаци попут морталитета становника, индекса старости становништва, који су најчешћи узроци смрти, које су најчешће болести, подаци о здрављу жена, подаци о денталном здрављу…. и то све за становништво од пре скоро десет година.
У међувремену ти подаци су релевантни не само за нас него и „званично“ за оне који доносе одлуке у здравственом системи тамо негде горе. И они тамо горе одлучују и праве стратегије како да лече становништво овде на основу података из прошлости.
Наравно, све то би могло бити решено да се редовно прате показатељи, да се раде годишњи извештаји, да се подаци апдејтују редовно, да постоји систем који прати промене. Тренутно последњи извештај из ове области који може да се нађе на сајту општине Бечеј је из 2017. године
Сви подаци који се тамо налазе могли би бити веома важни за планирање развоја здравствене заштите у општини Бечеј само да нису из 2016. године.
Колико сви ови подаци имају везе са стањем здравља становника Бечеја на дан 10.11.2025. године?
Ево шта све тамо стоји
На дан 01.01.2016. године у Дому здравља Бечеј радило је укупно 212 радника финансирано из средстава обавезног здравственог осигурања, од тога 53 доктора медицине, 1 здравствени сарадник, 75 медицинских сестара – техничара, 8 лабораторијских техничара, 6 физиотерапеутских техничара, 3 радиолошка техничара, 15 административних радника, 13 техничких радника и 19 помоћних радника.“
„Најчешћи разлози посете одраслог становника служби опште медицине су болести система крвотока (18,0%), болести система за дисање (17,9%), болести, мишићно-коштаног система и везивног ткива (11,5%), повреде, тровања и последице деловања спољашњих фактора (8,3%) и симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази (7,8%) (графикон бр. 4) Служба медицине рада Дома здравља Бечеј пружа примарну здравствену заштиту запосленом становништву.“
„Укупно регистрован морбидитет износио је 3.193. Болести система за дисање (20,6%), болести система крвотока (20,0%), болести мишићно-коштаног система и везивног ткива (9,8%), повреде, тровања и последице деловања спољних фактора (7,2%) и фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом (7,2%) представљају водеће болести укупно регистрованог морбидитета. Есенцијална артеријска хипертензија (15,8%), инфекције горњих респираторних путева (10,5%), акутно запаљење ждрела и крајника (7,2%), као и лица која траже здравствене услуге ради прегледа и испитивања (6,6%), представљају водеће дијагнозе.“
