Projekat Mentalno zdravlje u zajednici: Depresija, bolest ubica broj dva u svetu

Savremeni čovek ima bogatiji psihološki rečnik i koristi sve složenije termine da izrazi sebe, i u tome često zanemari da jednostavno kaže – „tužan samˮ, „besan samˮ, „uplašen samˮ. Kada kaže „depresijaˮ, može da oseća samo neke od navedenih, tzv. osnovnih emocija ali zapravo upotrebom reči „depresijaˮ sebe opisuje bolesnijim nego što zapravo jeste. Ovaj termin se ne sme olako koristiti ali je svakako potrebno kada osetite da nešto nije u redu da se obratite lekarima.

Za sve koji danas prolazimo barem jednom u životu ovakve faze veoma važno je da budemo dobro informisani o depresiji. Boljim poznavanjem glavnih činjenica o depresiji bićemo u mogućnosti da pomognemo sebi ili bližnjima da se, ukoliko se bolest zaista pojavi, njoj brzo stane na put tako da se osoba vrati svom produktivnom životu brzo i bez posledica. U suprotnom, nelečena bolest može da dobije hroničan tok i da u velikoj meri ugrozi mnoge aspekte svakodnevice obolelog i njegovih bližnjih. Jedna od tipičnih, vrlo nepovoljnih strana depresije je da nadvladava volju obolelog i onemogućuju reagovanje. Depresija je bolest ubica broj dva u svetu, odmah nakon srčanih oboljenja, jer čini osobu obolelu od depresije veoma podložnu ostalim bolestima koje mogu da budu smrtonosne ako se ne leče, dijabetes, pomenuta srčana oboljenja, pojačana je i podložnost infarktima i moždanim udarima pa i različitim oblicima kancera.

Iako se sve više u medijima govori o mentalnom zdravlju i depresiji još uvek se čini da je to nedovoljno, još uvek postoje u društvu veoma izražene predrasude da je priznanje da bolujete od depresije (čak i kad se bolest definitivno utvrdi klinički) to „utočišteˮ za slabe osobe, umišljene bolesnike ili razmažene koji ne mogu da se suoče sa životom. Ovo je verovatno razlog zašto statistički samo oko 20 odsto osoba sa depresijom odgovarajuće se leči.
Depresija zahvata sve aspekte života, sa narušenim socijalnim aktivnostima, disfunkcionalnošću u radnom, porodičnom okruženju. Simptomi depresije obuhvataju emocionalne, kognitivne, motivacione i somatske simptome. Emocionalni simptomi: depresivno raspoloženje, osećaj gubitka radosti, osećanje bezosećajnosti, ravnodušnost, anksioznost, osećaj krivice, bezvrednosti, pesimizam. Motivacioni simptomi: kolebljivost volje (osoba ne može da donese odluku, da sprovede voljnu delatnost), psihomotorna usporenost, bezvoljnost. Kognitivni simptomi: poremećaj koncentracije, usmerenost na sebe, zaboravnost do pseudodemencije (50%), usporenost govora, doživljaj praznine u mišljenju a mišljenje karakteriše samoomalovažavanje, osećaj nemoći, nesposobnosti, krivice, moralnog propadanja, siromaštva, ekonomske propasti, neizlečive bolesti. Somatski simptomi su: glavobolja, bol u leđima, stezanje u grudima, abdominalni bol, vrtoglavice, palpitacije, iscrpljenost.

Teška depresija je poznata i kao unipolarni depresivni poremećaj ličnosti i za nju je karakterističan konstantan osećaj tuge i manjak interesovanja za spoljne stimulanse. Reč „unipolaran“ stavlja naglasak na to da postoji velika razlika između teške depresije i bipolarne depresije, koja podrazumeva promene raspoloženja, od depresije do manije. Unipolarna ili teška depresija podrazumeva samo depresiju, negativne emocije i simptome. Srećom, teška depresija je dosta izučavano stanje i obično se lako leči kombinacijom antidepresiva i terapije.

Uzroci teške depresije

Iako je teška depresija vrlo raširen poremećaj, uzroci depresije su brojni. Veoma je moguće da je u pitanju i genetika kao glavni uzrok depresije i da „tri puta povećava rizik od depresije kod najbližih rođaka (roditelja, dece, braće i sestara)“. To znači da se najznačajniji faktor nastanka depresije nalazi možda i u vašem porodičnom stablu, ali tu je, svakako, i psihološki faktor. Simptomi ovog poremećaja mogu sami po sebi izazvati depresiju, na primer: promene u apetitu – prejedanje ili gubitak apetita i neredovno spavanje i promene u bioritmu. Ako uspete da se vratite u normalu što se tiče ovih navika, verovatno neće to samo po sebi izlečiti depresiju, ali će biti ogroman korak da se olakšaju drugi simptomi. Još uvek nije poznato koji sve tačno anatomski i psihološki faktori mogu izazvati depresiju, ali se smatra da mogu biti značajni. Uz socioekonomske faktore (na primer, gubitak posla, manjak novca), ovi navedeni faktori mogu biti razlog zašto patite od depresije.

Tipovi depresije

Svaki od tipova imaju različite uzroke, ali je za svaki tipičan isti osećaj nezainteresovanosti za stvari u kojima ste nekada uživali i osećaj melanholije. Ovi tipovi su podeljeni u podvrste, koje određuju koliko će depresija potrajati i kako bi se lakše odredile karakteristike.

Sezonska depresija (sezonski depresivni poremećaj) je poremećaj koji direktno izaziva određeno doba godine. Najčešće se javlja u zimskim mesecima, kada ima malo sunca. Neki stručnjaci smatraju da se ovaj poremećaj uspešno leči terapijom svetlošću, mada gotovo polovina pacijenata tvrdi da im se stanje nije uopšte poboljšalo nakon ovog tretmana. Zato se preporučuje savetovanje sa stručnjakom, a ponekad i antidepresivi.

Psihotična depresija podrazumeva stanje kada se javljaju halucinacije ili deluzije koje nemaju veze sa realnošću. Psihotična depresija je obično uzrokovana nekim traumatičnim događajem ili istorijom depresije.

Postporođajna depresija je česta pojava među ženama koje su se tek porodile i uzrokovana je hormonalnm promenama koje se javljaju nakon porođaj. Stres zbog odgajanja novorođene bebe i promene u organizmu direktno utiču na raspoloženje. Čak i ljudi koji su usvojili bebu često imaju simptome karakteristične za postporođajnu depresiju.

Kod melanholične depresije obično se javljaju simptomi na koje pomislimo kad kažemo „depresije“ – gubitak telesne težine i gubitak interesovanja za aktivnosti koje smo nekada voleli. Moguće je da se javi i depresivno raspoloženje slično onome kada izgubimo nekoga koga volimo, tj. jaka tuga. Atipična depresija je obično direktno povezana sa raspoloženjem i komunikacijom sa drugim ljudima. Simptomi uključuju hipersomniju, otežalost u udovima i društvenu anksioznost.

Kada je reč o katatoničnoj depresiji, obično se javljaju motorički problemi i poremećaji ponašanja. Javljaju se oduzetost i nevoljni pokreti. Reč je o psihotičnom poremećaju koji predstavlja opasnost za pacijenta i dodatnu barijeru u lečenju uzročnog poremećaja. Znaci i simptomi katatonije jako loše utiču na osnovne svakodnevne aktivnosti.

Znaci i simptomi

Postoji mnogo faktora koji mogu pojačati uzrok depresije. Oni se uglavnom ogledaju u načinu kako reagujete povodom toga kako se osećate. U zavisnosti od toga koju vrstu depresije imate, mogu se javiti različiti simptomi.
Negativno razmišljanje i nemogućnost da se vidi pozitivno rešenje
• Uznemirenost
• Nemir
• Nemogućnost koncentracije
• Agresija prema bliskim osobama
• Iritabilnost
• Udaljavanje od bliskih ljudi i redovnih aktivnosti
• Hipersomnija
• Iscrpljenost i letargija
• Morbidne i suicidalne misli
• Naglo gojenje ili naglo mršavljenje

Lečenje

Postoji nekoliko metoda lečenja teške depresije. To podrazumeva kombinaciju psihoterapije i antidepresiva. Psihijatar će vam prepisati lekove i razgovarati sa vama, a terapija lekovima će biti različita za svakog u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta.