Prvih 45 godina KUD „Đido“(1 deo)

Kulturno-umetničko društvo „ĐIDO“,ove godine obeležava četrdesetpet godina uspešnog rada. Uporedo sa tim jubilejom, obeležiće i jubilarni deseti „Međunarodni folk festival“.Imajući u vidu ove činjenicu, a kao dugogodišnji „đidovac“, želim da kroz nekoliko nastavaka predstavim pređeni put,  kao i  današnji sastav KUD“Đido“.

OSNIVANJE KUD „ĐIDO“

Folklor je vid umetnosti koja se kao tradicija održala u narodu i prenosi se s kolena na koleno. Ima svoje tradicionalne oblike i u potpunosti predstavlja duhovno i kulturno nasleđe naroda. Vremenom, folklor se menjao tako da  se današnje tradicionalne igre i pesme u mnogome razlikuju od prvobitnih. Razlika se najviše može videti u načinu izvođenja igara i pesama,koji zavisi od kraja gde se izvode. Najveću zaslugu za čuvanje tradicionalnih igara i pesama imaju folklorni ansambli. Tokom nastupa folklornih ansambala mnogobrojni gledaoci uče i doživljavaju igre i pesme iz raznih krajeva, spoznaju društveni, sociološki i antropoliški kontekst u kojem su nastale. Igre su najčešće gledaocima predstavljene  u obliku kola, što predstavlja simbol zajedništva, te se na taj način čuva od zaborava bogata muzička i igračka tradicija.

Pre osnivanja KUD „Đido“ u Bečeju je bilo pokušaja osnivanja folklornih ansambala. Prvi KUD „Đuro Jakšić“ je osnovan 28. novembra 1948. godine. Imao je folklornu i horsku sekciju. Nema pouzdanih podataka o aktivnosti ovog KUD-a. Početkom, 1951. godine Vukica Karabaš je pokušala da okupi jednu grupu mladih i da ih uči narodnim igrama. Tokom, 1963. godine u Amaterskom pozorištu u Bečeju osnovan je Ansambl narodnih igara i pesama. Članovi su učili srpske i mađarske igre. Rukovodilac ansambla bio je Jovan Predolac a učiteljica igara Sofija Gospođinački. Nedostatak potrebih sredstava, igrača i muzičara i ovaj, kao i predhodni pokušaj nije zaživeo.

Želju da u Bečeju zaživi jedan ansambl koji će na duže vreme čuvati i negovati tradicionalne igre javila se na samom kraju 70ih godina prošloga veka. Tokom 1979. godine jedan grupa bečejske omladine počela se okupljati u Domu „Slavko Simin“ u cilju učenja narodnih  igara. Njihov entuzijazam prepoznao je Branislav Roganović, bivši igrač AKUD „Žikica Jovanović-Španac“. Obratio se ondašnjem sekretaru Doma kulture Bečej, Slobodanu Preradović i izneo mu ideju o osnivanju ansambl, koji je ovaj sa velikim oduševljenjem prihvatio i podržao. Na sednici upravnog odbora Doma kulture Bečej, održanoj 13. februara 1980. godine, kojom je predsedavao ondašnji upravnik Uroš Vasin, doneta je odluka o formiranju folklorne sekcije. Branislav Roganović, „čika Bane“, kako su ga zvali igrači bio je prvi umetnički rukovodilac. Sa velikim elanom, entuzijazmom i vizijom krenuo je u okupljanje igrača i muzičara. Velik broj igrača došao je iz folklorne sekcije osnovne škole „Zdravko Gložanski“, koju je sa velikim uspehom vodila nastavnica francuskog jezika Nada Živkov Popov. Na godišnjoj skupštini članova, održanoj u junu 1982. godine, doneta je odluka da oformi  sekcija pod nazivom  Ansambl narodnih igara i pesama „Đido“. Ansambl je ime poneo  po pozorišnom komadu sa pevanjem Janka Veselinovića „Đido“. Đido simbolizuje mladića, veseljaka, lolu, deliju. Cilj novoformiranog ansambla je bio da mladima omogući aktivno bavljenje kulturno-umetničkim radom i da afirmiše narodno stvaralaštvo. Prvi nastup ansambl je imao 26. juna 1980. godine u Domu kulture. Posle debitanskog nastupa, velik broj mladih se zainteresovao za tradicionalne igre i pesme. Zahvaljujući tome Branislav Roganović je mogao da formira izvođački i pripremni ansambl. Probe su se održavala dva puta nedeljno, a pred veće nastupe i češće. Takva praksa je i danas.  Od tada do danas ansambl je održao preko hiljadu nastupa u državi i inostranstvu. Popularizaciji učenja tradicionalni igrana doprineo je i nastup AKUD „Žikica Jovanović Španac“ u oktobru 1980. godine na Trgu oslobođenja. Posle demokratskih promena 2000. godine „Đido“ se našao u velikim problemima. Nova vlast je imala drugačiju viziju kulturnih programa i bečejskim folklorašima je pretila opasnost da budu iseljeni iz prostorija Gradskog pozorišta. Zbog toga, dolazi do statusnih promena i od 2002. godine Ansambl narodnih igara i pesma,postaje Kulturno-umetničko društvo „Đido“. Samo zahvaljujući pojedinicima u Bečeju „đidovci“ su ostalu u zgradi pozorišta.

UMETNIČKI RUKOVODIOCI

Kao što je već rečeno, prvi umetnički rukovodilac je bio Branislav Roganović (1938-2014). Tokom svoje igračke karijere imao je priliku da se dobro upozna sa stvarlaštvom istaknutog koreografa Branka Markovića (1919-1993). Uz njegovu podršku i  talentovane mlade igrače, „čika Bane“ ,je  postavio dve koreografije: „Igre iz Šumadije“ i „Bunjevačke igre“. Obe koreografije premijerno su izvedene na prvom nastupu ANIP „ĐIDO“. Posle smrti doživotnog predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita, poznati kompozitor Milutin Popović Zahar, komponovao je veliki hit „Od Vardara pa do Triglava“. Može se slobodno reći da je to bila druga himna države tokom 80ih godina XX veka. Na navedenu kompoziciju, Roganović je postavio svoju koreografiju „Jugoslavija“.

Posle veličanstvenog nastupa AKUD „Žikica Jovanović Španac“, Branislav Roganović doveo  je iskusnog igrača, člana „Španca“, Miodraga Jovićevića (1954), poznatog pod nadimkom „Čačak“. Posle upoznavanja sa ansamblom Jovićević je sve do 1986. godine obavljao dužnost umetničkog rukovodioca. Za vreme njegovog mandata repertoar ansambla je obogaćen sa nizom novih koreografija autora Branka Markovića : “Brankovo kolo“, „Vlaške igre“, „Igre iz Posavine“, „Hercegovačka poskočica Linđo“, „Šopsko trojno“,“Rugovska svita“, i igrom  nad igrama „Vranjanska svita“. Pored navedenih koreografija, „đidovci“ su sa velikim uspehom izvodili i „Čardaš iz naše ravnice“ autora Lacka Ileša, „Kabaretski čardaš“ od Mila Bogdanovića, „Gorenjski plesovi“ Ljubomira Vujičina, „Rusinske igre“ Silvestera Gaćea, „Banatski motivi“ Dobrivoja Putnika, a Jovićević je postavio svoju koreografiju „Igre iz Ponišavlja“.

Miodrag Jovićević je napustio „Đido“ 1986. godine i ostalo je upražnjeno mesto umetničkog rukovodioca. Na predlog igrača i „čika Baneta“ na to mesto je postavljen jedan od najboljih igrača Goran Dumanović (1962), koji sa uspehom i danas vodi Ansambl.

Goran Dumanović prve korake u folkloru naučio je u školskoj sekciji  OŠ „Zdravko Gložanski“ kod nastavnice Nade Živkov Popov. Član„Đida“ je od samog njegovog osnivanja. Najpre, kao igrač a od 1986. godine i umetnički rukovodilac. Ni jednog trenutka nije zapostavio svoje stručno usavršavanje. Bio je na mnogim stručnim seminarima a završio je i Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi i stekao zvanje „Strukovni vaspitač za tradicionalne igre“.  Za vreme višedecenijskog uspešnog rada Gorana Dumanovića, postavljeno je najviše koreografija. Uspostavio je dobre kolegijalne i prijateljske odnose sa istaknutim koreografom Dragomirom Vukovićem Kljacom (1928-1997). Zahvaljujući toj saradnji „Đido“ na svom repertoaru ima „Igre iz Mačve“, „Srpske igre iz Bačke“, „Vlaške igre“, „Igre iz okoline Knjaževca“, „Vesele šopske igre“, „Šokačke igre iz Bača i Plavne“. Bogat program dopunjuju „Igre iz okoline Leskovca“ Desanke Đorđević, „Igre iz okoline Beograda“ Gorana Mitrovića i mnoge druge.

Kulturno-istorijsko društvo „PČESA“ iz Novog Sada je 2009.godine dodelilo Dumanoviću „Majstorsko pismo“, nagradu za igračku virtuoznost u izvođenju tradicionalnih igara. Povodom obeležavanja trideset godina uspešnog umetničkog rada, Goran Dumanović je 2017.godine dobio Godišnju nagradu Opštine Bečej.

Nastaviće se….

Dragiša Slavić.