Радионице и едукације за жене на селу

Пројекат у организацији Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије у сарадњи са агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN WOMEN) уз финансијску подршку Европске уније спроводи се и у Бечеју у циљу подршке јачању институционалног оквира за родну равноправност. Општина Бечеј је једна од дванаест локалних самоуправа у Србији којој су у оквиру пројеката „Кључни кораци ка родној равноправности“ додељења наменска средства у износу од 5.000 евра за спровођење неколико активности из усвојеног Акционог плана за унапређење положаја жена и родне равноправности у општини Бечеј за период 2018-2022 године.

На свакој од ових општина било је да у складу са својим капацитетима и потребама припреме и одраде акције које су у складу са локалним плановима.
Координатори у Општина Бечеј су одлучили да се пројекат тематски посвети оснаживању жена у сеоским срединама као посебно осетљивој категорији становништва. Одабране су да то буду активности које се тичу унaпрeђeњe живoтa жeнa нa сeлу. Одржана је сeриjа рaдиoницa и eдукaтивних прoгрaмa кoje сe oднoсe нa пoвeћaњe шaнсe зa зaпoшљaвaнe сeoских жeнa (крoз унaпрeђeњe њихoвих вeштинa) и пoбoљшaње приступа услугaмa (сoциjaлним, здрaвствeним и из oблaсти културe). Организовани су курсeви зa рaчунaрe, писaњe CV-ja, учeњa jeзикa срeдинe – српски/мaђaрски, курсеви шивeњa, сeриjа едукативно/информативних рaдиoницa (o нaсиљу нaд жeнaмa, бризи o стaримa, здрaвљу и сл.) кoje су рeaлизoвaнe у сaрaдњи са инситуциjaмa. Институције и установе које су биле ангажоване да представе свој рад и посебне програме биле су Центар за социјални рад Бечеј, Геронтолошки центар Бечеј, Дом здравља и Градско позориште Бечеј. У реализацији пројекта учествовалусу и партнери на пројекту из цивилног сектора НВО „Образовни импулс“ за IT обуке, „БУМ“ за едукативни програм српског и мађарског језика. „Стил“ за кројачке обуке. По селима су за организацију корисника програма била ангажована већ добро организована удружења жена: „Мак на конац“ из Радичевића, „Циркулум фемина“ из Бачког Петровог Села, „Милешевке“ из Милешева, „Удружење жена са села“ из Бачког Градишта.

Сада на крају октобра месеца углавном је завршен циклус едукација и радионица по селима па смо тим поводом разговарали са Јеленом Бранков Черевицки која је била координаторка овог пројекта испред Општине Бечеј о утисцима и о томе колико је задовољна постигнутим и који су даље планови:
„Ја сам јако задовољна јер је пројекат већ дао одличне резултате. Све што је рађено током овог пројекта је потекло од самих корисница, питали смо жене шта желе и оно што су оне тражиле ми смо уобличили у форму пројекта. Циљ нам је био пре свега да њима дамо могућност да оне саме формулишу своје потребе јер су током израде Локалног плана жене са села говориле да се осећају скрајнуто, да су се осећају запостављено и да им је често за неке свакодневне потребе Бечеј предалеко да имају лоше организоване услуге у селу и да МЗ нема адекватне контакте са институцијама, установама. Поред тога циљ нам је био и подизање капацитета услуга локалне самоуправе у насељеним местима. Испоставило се да корисници јако мало знају о надлежностима и услугама Центра за социјални рад, услугама Геронтолошког центра, па и Дома здравља иако постоје амбуланте у селима. Свака од ове четири интитуције је имала обавезу да у сваком селу одржи по једну радионицу, да представи рад и надлежности. Дом здравља је нпр. имао неколико тема: дијабетес, значај превентивних гинеколошких прегледа, Гронтолошки центар је имао предавања о деменцији, а Центар за социјални рад је као основну тему радио насиље у породици, са акцентом на превенцији. Градско позориште је одабрало из свог домена рада једну представу/монодраму зрењанинског глумца Јовице Јашина „Има једна земља“ (која је одиграна у Радичевићу и Бачком Петровом Селу) и изложбу фотографија Далиборке Попов која је постављена у Милешеву и Бачком Градишту.“ – рекла нам је координаторка пројекта

Према речима Јелене Бранков Черевицки ова серија едукација и радионица била је важна и са становишта саме општинске управе и општинских институција и установа, јер се показало да за ефикасиније функционисање локалне самоуправе веома је важно да се систем рада свих иснтитуција децентрализује да услуге буду доступне и у селима.
„Један од циљева пројекта је и да се Месне заједнице поставе у центар збивања и да се мештани села науче да своје потребе задовоље прво у свом селу. Мислим да је овим радионицама то у великој мери постигнуто. Мој утисак је да је направљен тај најважнији корак а то је лични контакт и успостављање поверења. Није чак важан ни број корисница које су учествовале на радионицама, важно је да се успостави механизам будуће комуникације. Ово све је посебно важно данас када је атмосфера у друштву веома апатична, пуно је неповерења и страха. Највећи резултат пројекта ипак је успостављање динамике те комуникације у форми проширења неких услуга које су до сада углавном биле прерогатив градске средине. Центар за социјални рад чији тим је предводила директорица Ивона Божовић ће од сада једном месечно организовати одлазак у свако село и примати тај дан странке. Поред тога Центар је позвао мештанке и мештане да обавештавају њих директно или запослене у месним заједницама уколико имају сазнања о критичним случајевима насиља у породици из њиховог окружења ако знају коме је помоћ потребна а то се у селу углавном зна. Већ недељу дана након радионице у Бачком Петровом Селу су почеле да пристижу пријаве и то 12 до сада а из Радичевића 9. Геронтолошки центар са своје стране је представио широку лепезу услуга које има али се испоставило да они те услуге обављају само на територији града. Резултат ових сусрета по селима је да ће Геонтолошки центар у наредном периоду да конкурише за јавне радове и да ангажују жене из насељених места за гереонто услуге за локално становништво, што је двоструки бенефит јер се запошљавају жене из села и истовремено се проширују услуге за стара лица и на села у општини. Жене из градиштанског удружења су предложиле да организују акције за старе у самој Геронтлошкој установи, да их посећују, организују дружења са њима, да им праве друштво, да изведу неки програм за њих, да им читају.
Када су у питању едукације Дома здравља, екипа доктора из ове установе одржали су предавања на разне теме јер су корисници показали велико интересовање за разговоре о конкретним болестима, утицајима генетске структуре, о самој организацији Дома здравља као установе, о утицајима стилова живота на здравље.“– рекла нам је Јелена Бранков Черевицки.

Према речима координаторке организатори из институција су били су веома изненађени реакцијом корисника на радионицама. Општи утисак је, што је необично за сеоске средине, да је разговор био веома отворен, да су често корисници били спремни да говоре слободно и отворено и о веома личним стварима и да постоји јака потреба да се говори о оним стварима о којима се у малим често затвореним срединама до сада углавном ћутало.

Проблеми живота на селу су се драстично променили у последњих неколико деценија. Живот на селу није више толико идиличан као некада јер села су по броју становника десеткована, постоје све већи проблеми са безбедношћу живота, породице су углавном генерацијски раслојене, велики број кућа по селима су напуштене све је више криминала у селима.

На крају Јелена Бранков Черевицки је најавила и коначни извештај и презентацију пројекта за крај новембра месеца (28. новембар) уз учешће донатора. Биће то и прилика да се уради и промоција општине Бечеј као средине у којој се политика родне равноправности спроводи на најбољи могући начин.