Razgovor sa Ivanom Ivanjijem
Razgovor za piscem i kolumnistom Ivanom Ivanjijem pri-premili su đaci Ekonomsko trgovinske škole u saradnji sa svojim profesoricama književnosti. Ovaj razgovor je organizovan u saradnji sa Gradskim pozorištem i bio je deo programa “Antifašistički novembar”.
Ivan Ivanji, jugoslovenski književnik, diplomata i pre-vodilac za nemački jezik, rođen je 24. januara 1929. godine u Bečkereku. Tokom Drugog svetskog rata, Ivanji je bio zarobljen u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald odakle je oslobođen 1945.godine. Više od dve decenije, bio je lični prevodilac za nemački jezik predsedniku Josipu Brozu Titu. Njegova najznačajnija književna ostvarenjima su romani: Čoveka nisu ubili, Diklocijen, Konstantin, Na raju ostaje reč i drugi. Ivan Ivanji danas ima 90 godina i pred prepunim Liberom u Bečeju on je govorio o svojim sećanjima i svom životu kao jedan od retkih preživelih svedoka nacističkih koncentracionih logora. Govorio o svojoj sudbini u periodu trajanja Drugog svetskog rata u kome je izgubio roditelje, porodicu i prijatelje. Kao svedok tog vremena, Ivanji je govorio i o kulturi sećanja na Holokaust kojoj se vremenom pridaje sve manje značaja, koliko je to danas važno spominjati, sećati se, pamtiti jer je fašističko nasleđe u raznim formama i političkim mutacijama prisutno i danas. Ivanji je govorio i o filmu Aleksandra Reljića kao i o postupku Rajnera i Eve Mozes Kor. Njegovo viđenje ovog Evinog postupka i problematike “praštanja” on vidi samo kao njen lični čin jer smatra i da ona, kao ni bilo ko drugi, nema prava da u ime svih stradalih i njihovih porodica “kolektivno” daje oprost za zločine. Ivanji je govorio i o svoje dve nove knjige koje su trenutno u štampi kao i o svojoj “romansiranoj” autobiografskoj knjizi “Moj lepi život u paklu” koja je izdata na nemačkom jeziku. On u ovoj knjizi fragmentarno prolazi kroz događaje iz njegovog života, stvarne ili izmišljene praveći mozaičku priču o životu jedne porodice i mapira istorijske tačke i događaje 20. veka.
Razgovor sa piscem vodili su učenici trećeg i četvrtog razreda Ekonomsko-trgovinske škole koji su se na časovima u okviru projektne nastave pripremali ovaj razgovor. Na kraju večeri Ivan Ivanji je izjavio da je bio veoma dirnut znanjem koji su pokazali bečejski srednjoškolci i načinom kako su vodili ovaj razgovor kao i činjenicom da je Libero bio pretesan da primi tako veliki broj mladih. On se zahvalio i na poklonu koji je dobio od strane učenika, maloj knjižici zamišljenih razgovora sa njim koju su učenici ove škole uradili na časovima projektne nastave. Ovo je samo deo aktivnosti koje u ETŠ radi Aktiv za maternji jezik. Članice projektnog tima su profesorice srpskog jezika i književnosti Marija Hajdić, Natalija Subotički Glišin, Ivana Jankov, Sofija Antonić i Ivana Petrović, kao i učenici šest odeljenja trećeg i četvrtog razreda. U okviru ovog ciklusa bavili su se temom Holokausta i piscima koji su preživeli logore i o tome pisali. Temi su pristupali na različite načine – kroz istraživačke zadatke, gledanje filmova i dokumentarnih emisija, izradu prezentacija i filmića, izložbe.
