Седница СО Бечеј: мањински партнер продаје свој део „Потисја-Бечеј“ трећем лицу

31/10/2019 Tanja Drapšin

На бурној 53. седници СО Бечеј расправљало се о неколико веома важних одлука о статусима и решавању финансијских проблема у јавним предузећима и установама:

Усвојена је одлука да се из удела ЈП „Топлана“ у ЈП „Гас Бечеј“ у форми залога измири дуг топлане према ЈП „Србијагас“
Усвојена је одлука да се одбије понуда мањинског партнера „Потисја – Бечеј“ доо, фирме „Алиска тера“ да Општина откупи њихов удео од 49% у у том предузећу.
Усвојени квартални финансијски извештаји о раду свих јавних предузећа
Реизабран директор Дома здравља Бечеј …

Највише полемике током ове седнице било је на тему пословања и статуса јавних предузећа. Две веома важне одлуке од којих је једна да се одбије могућност да се искористи право прече куповине и купи (врати у посед) 49% које поседује мађарска фирма „Алиска тера“ у предузећу „Потисје Бечеј“ доо, а друга да се подмире дугови ЈП „Топлана“ према предузећу „Србијагас“ стављањем у залог (фактички продајом) 49% које ЈП „Топлана“ има заједнички основаном предузећу ЈП „Гас Бечеј“.

На ове две одлуке, или предлоге одлука, опозиција је ставила неколико примедби. Према речима одборника Стевана Косановића (само локално) није из достављеног материјала потпуно јасно зашто општина одбија да откупи и мањински део у једној фирми која добро послује и која је финасијски стабилна, самостално послује без додатних субвенција из буџета и има приходе а обавља једну комуналну делатност која је веома важна за град и на тај начин постане власник 100 посто тог педузећа. На ово питање одговорио је председник општине Драган Тошић који је рекао да Општина Бечеј, нема разлога да откупи мањински део јер свакако има могућност да управља овим предузећем већинским уделом од 51% па би се куповином само искомпликовао рад „Потисја Бечеј“ у наредном периоду.

„Зашто би ми то радили нека ми неко објасни, јер уколико откупимо 49% ми би блокирали рад нашег предузећа, што ће се десити кад будемо имали 100% јер тада то предузеће постаје јавно предузеће и онда морате да оснујете ново јавно предузеће, морате да улазите у нове јавне аранжмане, то предузеће онда можда у неком периоду може да се врати Комуналцу. Треба тражити сагласност за запошљавање. Хиљаду неких ствари које следе који могу бити проблем. Ми и даље остајемо они који доносе одлуке јер имамо већи удео. Надамо се да ће тај нови купац наставити да се понаша и сарађује као што се сада понаша „Алиска тера“ јер имамо добру сарадњу са њима.“ – рекао је председник општине Драган Тошић

Епилог ово расправе је да су одборници већином гласова одбили понуду „Аслика тера“ да се откупи 49 посто предузеће „Потисје-Бечеј“ доо.

Директор ЈП „ Топлана“ је на почетку расправе о залогу удела овог предузећа у предузећу „Гас Бечеј“ направио анализу великог дуговања „Топлане“ према највећем добављачу:

„Већ дуги низ година имамо проблем неликвидности због, пре свега, неизмирења обавеза прем ЈП „Србијагас“. Тај проблем није од јуче и траје 12 година. Конкретно овај дуг који је предмет наплате се односи на дуг који је настао до 2012. године. Тај дуг је био део судског спора, и на основу одлуке суда он је остао неспоран и на висину тог дуга је следила блокада рачуна нашег предузећа од стране „Србијагаса“. Нашим договором са њима решили смо да наплата не иде преко рачуна ЈП „Топлана“ него да се наплата изврши преко удела ЈП „Топлана“ у заједничком предузећу ЈП „Гас Бечеј“. Дуг је почео да се генерише 2008. године и тада је износио 38 милиона динара, на крају 2009. године је био 57 милиона, у 2010. је био 53, 2011. 59 милиона, а 2012. 82 милиона. Од када сам ја преузео функцију директора ЈП „Топлана“ ми из сопствених средстава нисмо могли да измиримо тај дуг. Ми смо већ 2012. године када смо преузели ово јавно предузеће контактирали „Србијагас“ и упутили смо захтев да се тај дуг одмах измири на начин да се прода наш удео у заједничком предузећу ЈП „Гас Бечеј“ и та иницијатива је наишла на одобравање у „Србијагасу“. Процена вредности нашег удела предузећа урађена је у јулу 2013. године и све припремне радње за продају су биле обављене али су од стране Владе Србије, а према споразуму са ММФ-ом, сви аранжмани ове врсте били заустављени. Тако да нисмо у 2014. години реализовали цео тај пакет, са тим процесом се стало. „Србијагас“ је већ те 2014. године покренула тужбу за наплату. Судски процес је трајао колико је трајао и сад имамо правоснажну одлуку да морамо да измиримо тај дуг. Треба додати да ЈП „Топлана“ 2013. године, први пут потписује купопродајни уговор са ЈП „Србијагасом“, између два предузећа која су имала и заједничко предузеће и где је „Топлана“ имала неки специјалан статус, током 2013. године такав однос је престао да функционише и били смо у обавези да склопимо уговор и да дамо менице као гаранцију за плаћање наших дуговања. Од 2015. године ЈП „Топлана“ прелази на слободно тржиште енергената више нисмо имали цену која је била одређена од стране Владе Републике Србије и тада наше предузеће прави поново губитак од 20 милиона динара, због разлике у цени гаса. Ми смо ушли у грејну сезону са једном ценом гаса која је тада износила око 39 динара по једном метру кубном да би већ у јануару месецу без обавештења од ЈП „Србијегаса“ добили на фактурама цену од 43 динара, у фебруару на 47 динара у марту месецу на 53. Наша процедура промене цене услуга траје минимум месец дана, прво мора да се обавести оснивач, месец дана је услов да стоји на огласној табли оснивача, па одобрење оснивача и тек после тога смо у могућности да променимо цену. Цену за јануар нпр. смо сазнали тек средином фебруара, ушли смо у процес промене цене и то смо завршили средином марта али смо добили повећану цену и у фебруару и у марту. Тако је настао тај велики дуг од 20-так милиона. Поред тога имали смо и проблем конкуренције. Предузеће „Гас Бечеј“ основано је 2003. године и замишљено је да буде поред ЈП „Топлана“ још једно ЈП у оквиру Општине Бечеј, тј да ЈП „Топлана“ и ЈП „Гас Бечеј“ буду једно предузеће, да ЈП „Топлана“ почне да ради и дистрибуцију гаса и због тога је Општина и инвестирала око 700-800 хиљда евра у гасну мрежу да би неки рубни делови града били снабдевани неким квалитетним енергентом, цела та идеја је била јако добра али већ 2004. године у целу структуру предузећа улази ЈП „Србијагас“ и са неколико потеза и инвестиција постаје већински партнер, то се све одиграва 2004. године тако да смо ми у Бечеју уместо нове делатности сопственим средствима ЈП „Топлана“ направили директног конкурента што је значајно допринело да ово предузеће почне да стагнира или пропада. Продаја нашег удела у ЈП „Гас Бечеј“ у овом тренутку је једино и најбоље решење.“ – рекао је директор Вуковић

Одборник Стеван Косановић је поставио неколико питања директору Вуковићу напомињући да је према овом предлогу у питањузалог али да је у суштини у питању отуђење јер, судећи према излагању директора, ЈП „Топлана“ нема намеру да плати залог и поврати власништво над уделом који даје у залог.

„Данас доносимо одлуку о давање сагласности на успостављању залога на уделу, не ради се о отуђењу. Из метеријала се види да је дуг ЈП „Топлана“ према ЈП „Србијагас“ 113 милиона динара и то за период до краја 2013. године. Од тога оно што је предмет извршење је 85 милиона. тј. оно што је поступак који се врши пред јавним извршитељем. Процена вредности удела у „Гас Бечеј“, ЈП „Топлана“ из јуна 2013. године је била 104 милиона. На колико је процењен тај удео тада и на колико је процењен тај удео до данашњег дана?“ – питао је посланик Косановић

Он је додао да је читав поступак давања у залог, али и сама продаја удела разлог за бригу, јер према Закону о извршењу и обезбеђењу ( тренутно је процес у поступку јавног извршења) уколико се нико у првом поступку јавне продаје не јави вредност улога се смањује 50 посто и ако буде само један купац може да се деси да се удео прода по дупло мањој цени, да се остане и без могућности да се врати дуг и без удела.

„Треба напоменути да су трошкови извршног поступка у овом случају огромни и падају на терет извршног дужника. Ово је све за дуг који је до 2013. године, шта ћемо са дугом од 2013. до данас, тај дуг није мали и шта ако „Србијагас“ покрене нов извршни поступак шта ћемо онда да радимо. У извештају о пословању за првих 6 месеци ове године који је на овој седници такође на дневном реду ви наводите губитак од 14 милиона динара.“ – напоменуо је Косановић

Косановић је такође предложио да се све ово обустави и да се општина обрати председнику Вучићу да се реши питање дуговања јер је држава власник ЈП „Србијагас“ и држава од ЈП „Топлана“ врши потраживања, а с обзиром да је сама држава „опростила“ у јулу ове године 1,2 милијаде евра дуга ЈП „Србијагас“ овај непуни милион је мала свота и може да се опроси нашој топлани.

Директор Вуковић је одговорио да ако тако буде текао поступак извршења наравно да се неће продати удео али да је овај поступак већ договорен са ЈП „Србијагас“, да ће се они јавити у првом надметању и да ће процена удела свакако сада бити већа него 2013. године. Он је такође додао да су се обраћали вишим нивоима власти али да су добили одговор да је је проблем дуга ЈП „Топлана“ само проблем тог предузећа и оснивача и да морају сами да то решавају са ЈП „Србијагас“.

Други квартални финансијски извештај о пословању за сва јавна предузећа (у обједињеном документу који се шаље у Владу Србије, тј. надлежно министарство) се само надовезао на расправу о пословању свих јавних предузећа па је на „тапету“ било запошљавање у ЈП „Комуналац“ (запошљавање административног особља а недостатак радника за обављање основне делатности), плате запослених у предузећима у ликвидацији (Дирекција и „ЛинкФТО“), ликвидност и велики минус од 14 милион динара ЈП „Топлана“ за први део године… Директор ЈП „Комуналац“ Жељко Плавшић је на наводе опозиције у вези са запошљавањем у предузећу рекао да предузеће није у могућности да мења систематизацију и да може да, док траје Уредба о забрани запошљавања,попуни само оно радно место које се изпразни и само на та радна места може да прими неког другог. О платама запослених у предузећима у ликвидацији нико није одговорио а директор ЈП Топлана је рекао да су у првој половини године заиста у минусу и да су повукли већа средства из субвенција али да ће до краја године тај минус да буде покривен и да ће ЈП Топлана чак остварити одређени профит.

Седница је завршена прилично жустром расправом о роковима за одговоре на одборничка питања јер, према речима одборника Милана Бокуна рокови су истекли и он није добио одговоре постављена питања са ранијих седница. На ово је одговорио председник Скупштине да рокови сигурно нису истекли и да одборник Бокун није добро израчунао 30 радних дана од постављених питања колико је дозвољени рок. Милан Бокун је ставио и примедбу да одборници немају приступ и могућност да одговоре на питања грађана на порталу Општине Бечеј као што је то случај са функционерима Општине Бечеј.

На остатку седнице а по дневном рeду донете су одлуке о отуђењу неколико парцела у власништву Општине Бечеј, одлука о реименовању директора Дома здравља, сагласности на неке измене планова у јавним и образовним установама. Све одлуке су стандардно усвојене већином гласова.