Скица за портрет уметнице

Тијана Грујић је сликарка и професор ликовне уметности. Ради у Бечеју у основним и средњим школама као наставник, односно професор, али поред тога и даље свакодневно слика, бави се ликовним наступима и примењеном уметношћу и полако али све успешније гради своју уметничку каријеру. Пут који је за њом од Богдан Шупут школе преко Академије Уметности, перформанса, наступа, сликања, временом неминовних промена у уметничком изражају, животу и приоритетима уопште, проналажења нових тема је истовремено био и пут у којем је активно свој рад представљала публици, „излагала“ га и стављала храбро пред ликовно образовану публику али и пред конзуменате уметности у широком смислу речи, намерно заобилазећи искључиво арт тржиште које подразумева веома затворене кругове српске уметничке сцене и критичара. Данас, иако је и послом и породично везана за једно место, за наш град, она успева да већ деценијама пронађе начин да своје радове излаже широм земље али, у последње све више и у иностранству. Само у последње две/ три године, од када се више усмерила на излагање у иностранству имала је успешне наступе у галеријама у Њујорку, Паризу, Хрватској на сајмовима уметности и у галеријама.
Сада већ скоро две деценије Тијана Грујић са успехом и свој-ственом упорношћу развија своје стваралаштво на одређене теме, које прате њен емотивни развој, одрастање, промене животних приоритета, рођење деце, неминовне животне крахове, разводе. Њен стил и теме се мењају али оно што остаје је „здрава“ дистанца према претенциозности и мистификацији уметности, све оно што би требало да прати стварање „озбиљне“ уметности. У њеној уметности веома је јасно видљива изражена иронија и самоиронија .
Када смо разговарали са Тијаном да употпунимо ову скицу за портрет она је желела посебно да истакне да јој је дугогодишње искуство рада са децом била добра школа, да је изградио и поносно је истакла своје успехе као педагог. Данас се, према њеним речима, осећа да је као професор прихваћена у друштву али да и даље храбро, неспутана правилима провинцијалног живота, испипава терен где су границе, ослушкује критику публике, даје себи слободу да одржи један специфичан облик релативно и за веће средине контраверзније форме изражавања, да у њеном последњем серијалу инсистира на темама „свакодневне“ еротике, љубави, интиме.

                                   
У разговору са Тијаном сазнали смо да у последње време, осим што размишља о томе где и у ком правцу њена уметност (можда и она сама) могу да крену даље има велику дилему на који начин да помири две изузетно изазовне идеје/усмерења: излагање и јавни наступи, сликање или евентуална комерцијализација сопствених радова кроз израду употребних предмета (одеће, галантерије, текстила) са мотивима њених слика из свих досадашњих серијала. То све би захтевало да пронађе стратегију за улазак у свет високе моде или уопште тржишта примењене уметности и то тражи посвећење и нови сет знања и упорности и храбрости … ово све није ништа ново за Тијану Грујић, она је спремна као и увек.