Социјалне карте, опет одлагање за 2022. годину

Скупштина Србије усвојила је 11. фебруара коначно Закон о социјалној карти, којим је предвиђена праведнија расподела новца опредељног за социјална давања. Негде крајем 2018. године последњи пут одложена је примена социјалних карти за 2021. годину за кад је предвиђено да почне да се ради са већ потпуно завршеним базама података и повезивањима истих. Тада је била актуелна прича о томе да је неопходно да држава што пре добије добро уређену базу података о социјално најугроженијим грађанима која ће бити свеобухватна. О томе колико је то било важно, да је урађено кад је најављено, видело се и током прошле године када је оних чувених 100 евра помоћи додељено по принципу бацања из хеликоптера без обзира да ли је то некоме значило помоћ за преживљавање а неком један солидан ручак у добром ресторану.

Овај закон је одлаган неколико пута а идеја о прављењу социјалних карти „вуче се“ кроз различите владе већ скоро 15-так година.
Законом о социјалној карти предвиђено је успостављање регистра Социјална карта, јединствене и централизиоване евиденције у електронском облику, која садржи тачне и ажурне податке о социјално-економском статусу појединаца и са њим повезаних лица и која омогућава корисницима података да обављају послове обраде података ради утврђивања чињеница неохподних за остваривање права и услуга из области социјалне заштите.

Социјалне карте, према новом Закону ће да заживе од следеће године, тачније од 1. марта 2022. године па ће тиме бити омогућено и правединија расподела социјалних давања у друштву. И даље су проблем неусаглашане и неповезане базе података на нивоу релевантних установа и институција па је сад опет продужен рок да се оне усагласе.

Поред тога и даље постоји исти проблем о којем смо и раније писали: социјалне карте могу бити и и веома инвазивно средство контроле и задирање у приватност грађана с обзиром на осетљивост података којима располажу и да строго морају бити контролисана лица која имају увида у све те податке.

Заштитник грађана је подржао одредбу да социјално – економски статус појединца и са њим повезаних лица, обухвата податке о њиховом породичном, васпитно-образовном, психо-физичком, радно-правном, имовинском и здравственом статусу, дакле податке из различитих области живота појединца и породице, који – уколико су адекватно прикупљени и обрађени – могу дати врло прецизну у слику о потребама појединца и породице и мерама које те потребе могу задовољити.

За све који чекају да се овај механизам примени и да код социјалних давања буде адекватније и праведније регулисан њихов статус постоји бојазан да ће овакво стање неизвесности још потрајати јер за почетак предвиђено је само умрежавање оног што су постојеће база података а за неко озбиљније и прецизније праћење социјалног положаја сваког појединца и повезаних лица и успостављање потребних критеријума за то уз обавезу очувања приватности и људских права оних који су у систему биће потребне године ако не и деценије.