Два скупа истовремено на споменику жртава рације на Тиси

У петак 30. јануара, одржана је на Тиси код спомен обележја комеморација и обележавање 84. година од велике рације у зиму 1942. године. Овога пута паралелно су се одржала два скупа, и то у организацији општине Бечеј који је почетак комеморације заказао за 10.30 испред ПУ „Лабуд Пејовић“ у улици Милоша Црњанског и други у организацији бечејске неформалне групе младих „Бечеј се буди“ којима су се придружили и УГ „Само локално“ и неформална група грађана „Грађани Бечеја уз студенте“.

Званично обележавање и полагање венаца који организује општина Бечеј најпре је одржано испред спомен плоче на зиду вртића где је одата пошта жртвама холокауста. На месту где се некада налазила бечејска синагога присутнима су се обратили чланови Општинског већа Бранислав Нешић и Серда Балаж као пи представник Јеврејске заједнице Ладислав Трајер. Своју песму под називом „Синагога“ прочитао је Драган Савић.

Обележавање 84 година од Велике рације у Бечеју настављено је у 11 часова парастосом у бечејској Православној цркви.

Два дана пре одржавања ова два скупа активисти неформалне групе „Бечеј се буди“ коју чине углавном средњошколци/гимназијалци позвали су грађане да тога дана,  у петак 30. Јануара, им се придруже и да у 11.52 одрже на Тиси, на спомен обележју, седамнаестоминутни помен ћутањем за све жртве Велике рације 1942. године као и за све жртве пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024. године. Преко друштвених мрежа позвали су и председника општине Бечеј, др Вука Радојевића, да има се у 11.52 на спомен обележју код Тисе придружи. У заказано време 11.52 у петак започели су 17 минута тишине средњошколци као и активисти „Само локално“ и „Грађани Бечеја уз студенте“.

У међувремену док је трајала тишина почело је и окупљање представника локалне самоуправе, званичника и гостију, грађана, представника Српске православне цркве, Римо-католичке цркве као и представника Јеврејске заједнице, хор је почео са пробом и упевавањем.

Тачно у подне, док је још трајала ћутња гимназијалаца, започео је и званично програм обележавања интонирањем химне коју је извео хор. Прочитана су имена свих 215 жртава рације у Бечеју. Песник Бошко Барјактаревић прочитао је своју песму коју је посветио жртвама рације. У сваком случају, било је очигледно да присутни учесници програма, гости и званичници које су средњошколци позвали не желе да им се придруже у одавању поште.

Председник општине др Вук Радојевић такође није се одазвао позиву средњошколаца и није се прикључио одржавању седамнаестоминутног помена. Он је закаснио и на комеморацију, дошао је у тренутку када су средњошколци, „Само локално“ и „Грађани Бечеја уз студенти“, након одржаног помена, полагали свеће на споменик и венце и када су почели, један део њих, да напуштају скуп.

Програм комеморације у организацији општине настављен је уз обраћање представника СУБНОР-а Милуна Чокоровића, Ладислава Трајера и председника општине Бечеј др Вука Радојевића који је говорио о култури сећања, о томе да је на свим генерација после рата у Бечеју остављен задатак да чувају успомене на невино пострадале. Поздравио је и то што су млади тога дана били на обележавању комеморације поводом Велике рације, али је изразио и незадовољство што су напустили скуп и рекао да наставници који су их довели нису поступили педагошки што су такође са њима напустили комеморацију пре краја.

Говор на комеморацији одржао је и Ладислав Трајер, председник јеврејске општине Нови Сад и члан српске делегације Међународног савеза за сећање на Холокауст. Он је говорио о томе на који начин је почела рација, о намери тадашње фашистичке мађарске окупационе власти да са изговором да је у питању сузбијање отпора стајала идеја о истребљењу Јевреја, Срба и Рома на овом простору.  Говор је у великој мери био посвећен и садашњој политичкој ситуацији у региону као и у свету уопште нагласивши да је антисемитизам поново у експанзији, да се у појединим европским  земљама и у званичним круговима као и у парламентима могу чути антисемитски говори, иницијативе, да се такав говор често чује и из неких наступа чланова пленума и организатора на студентским протестима са Филозофског и других факултета. Нагласио је да, иако је мађарска окупациона власт тада, те 1942. године, била та која је одговорна за овај погром, у овом тренутку Мађарска држава је један од најважнијих политичких заштитника јеврејског народа у Европи и најдоследнија у осуди антисемитизма.

Након говора одржан је црквени парастос који је одржао намесник бечејске цркве, протојереј Владислав Пајић, овом парастосу присуствовали су представници СПЦ из других градова у Војводини, молитву је на хебрејском је изговорио и представник суботичке јеврејске заједнице Роберт Ковач као и молитву коју је одржао католички свештеник Ласло Фудерер.

На крају програма представници локалне самоуправе, представници СУБНОР-а. јеврејске заједнице, политичких организација, синдикалних организација су положили венце код споменика пострадалима. Као и сваке године и ове је у Тису пуштен и венац у знак сећања на све невине жртве које су тог јануара 1942. године сурово убијене и бачене под лед у замрзнуту реку.