Svetosavlje – zalog za budućnost

Đacima, kao i nastavnicima, mesec januar je period povratka u školske učionice, ali i za svečanost povodom proslave Svetog Save. Obzirom da sam i sam nosio barjak prosvetiteljstva, odlično mi je poznat poziv učitelja kao osobe koja je život posvetila edukaciji drugih. Znajući sa kakvim se izazovima svakodnevno susreću prosvetni radnici na putu da od učenika naprave odgovorne i kvalitetne ljude, naredne rečenice sam posvetio svetosavlju, jednoj ideji, odnosno snažnom kultu, koji se vekovima, sve do danas, održao. Iako je kao termin nastalo tek pre nešto više od sedam decenija, ono je sveprisutno u našoj istoriji još od vremena Nemanjića.U ukupnoj istoriji srpskog naroda i istoriji njegove kulture izdvaja se ličnost Save Nemanjića, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljitelja duhovne istorije Srba.

On je predosetio istoriju naroda koju treba ostvariti i odvažio se da je prvi stvara. Srbima je bio prvi verski poglavar, prvi pisac, prvi državnik, zakonopisac, prvi diplomata, prosvetitelj, prvi lekar.

Sveti Sava i njegova zaostavština nam pokazuju koliko su voljom same istorije Srbi joj bili i miljenici i stradalnici. U vekovima stradanja, sve što se u Srbiji nije moglo sačuvati, sačuvano je kroz svetosavlje. Kada govorimo o svetosavlju, mi pričamo o duši srpskog naroda.

Svetosavlje u hrišćanskoj istoriji jeste prvo stavljanje Crkve u službu jednog naroda i ostvarenje jedinstva crkvene i političke vlasti. To je bilo moguće tako idealno ostvariti zato što je ta vlast bila i u jednom i u drugom obliku uređena u jednoj porodici. Svetosavlje je srpsku državnu misao učinilo večitom, jer vladari su smrtni, a sveci su večiti. Zato srpski narod nije izgubio svest o državi, čak ni onda kad je državu izgubio.

Istorija Srba kroz vekove, od vremena života prvog srpskog arhiepiskopa Save Nemanjića, uči nas da nas je svetosavlje kao narod i sačuvalo. Delo živog Save Nemanjića pretočilo se u delo besmrtnog Svetog Save. Mit o svecu činio je delo živim. A najveće delo i Save Nemanjića i Svetog Save jeste srpska država, u onom što je predstavljala određena u pravu, u ustrojstvu, prosveti, privredi, zdravstvu. To delo čuvao je sveti mit u godinama kada je srpska država prestala da postoji. Mit je učinio da je Srbima njihova država postala najveća svetinja. Ono što se zove pravoslavno svetosavlje postalo je suština istorijskog opstajanja srpskog naroda.

Da bi se osporio srpski narod, da bi se osporila srpska država i neprekidna svest o njoj, trebalo bi prvo osporiti Svetog Savu. To je rukovodilo i Sinan-pašu da izvrši spaljivanje svečevih moštiju na Vračaru 1594. godine, pri čemu Turci nisu ni slutili da na taj način, vrše čin sjedinjavanja Svetog Save i srpskog naroda.

Delo Save Nemanjića jeste krštenica srpskog naroda, svedočanstvo o njegovom istorijskom punoletstvu, jemstvo kako se podiže dedovina, njegova tapija na srpsku zemlju, testament kojim se nasleđuje otadžbina, dokaz istorije da je zauvek izborio svoje mesto na karti Evrope i zavet da mu to mesto niko ne sme i ne može oduzeti.

Veličina tog dela obavezuje nas da ga i zovemo Sveti Sava. Njegovo delo jeste u nizu onih dela vizantijskih mudraca, učenjaka i književnika, kojima se premošćuje epoha antike i epoha renesanse i evropskoj kulturi omogućuje njena neprekidnost.

Zato, ako se može govoriti o karakteru naroda, onda ćemo najmanje pogrešiti ako karakter srpskog naroda nazovemo svetosavljem, jer sigurno možemo pronaći dovoljno dokaza o tome da je ovaj narod celokupno svoje mitsko i istorijsko sećanje vezao za Svetog Savu.

Sam spomen na Svetog Savu obaveza je naroda da sve što je izborio i sačuva. Ne zaboravljajući njega i njegovo delo, mi mislimo na budućnost naroda i naših pokolenja. A ta pomisao završava se pitanjem: šta li je to tako vredno što mi stvaramo i šta ćemo za budućnost ostaviti? Sava je prvi srpski potpis i tim imenom se potpisuje čitav njegov narod.

Slaveći Svetog Savu, slavimo sebe, jer je njemu istorija dodelila titulu da bude učitelj svoga naroda u stremljenju ka najvišim vrednostima koje potvrđuju jedan narod. Zbog toga se i slavi kao školska slava, a pred nama je zadatak da našu decu učimo humanosti, toleranciji, visokim moralnim načelima, čovečnošću… svemu onome što predstavlja svetosavlje.

kustos istoričar
Nemanja Karapandžić