Светски дан достојанственог рада – 7. октобар
Међународна организација рада прогласила је 7. октобар светским даном сигурног и достојанственог рада, који је глобална економска криза додатно угрозила. У поруци а се од твораца економске и социјалне политике тражи далеко више флексибилности и уређеније тржиште рада, на којем су милиони запослених изгубили радна места или се појавио појачани страх од његовог губитка. Поред увођења шире „лепезеˮ флексибилних облика запошљавања, увођење праведнијег система уз мање оптерећење зарада, препоручује се и регулисање нове – флексигурности.
Идеја која се налази иза свега овога је пре свега да сви радници у Србији треба да имају услове да живе достајанствено и да раде у безбедном и здравом окружењу. Колико је то реално у друштву које је је економски поларизовано до те мере да већина радника може само да сања и о заради која је наводно “просечна” и у којој у комплетно целом приватном сектору више не постоји било каква заштита права ни организовано деловање радника. Синдикати у приватним фирмама су реткост на нивоу статистичке грешке.
У Бечеју скоро ниједна приватна фирма нема организован рад синдиката, чак и поједине јавне установе или предузећа имају спорадичне синдикалне активности, про форме.
Самостални синдикат се једини огласио поводом обележавања Дана достојанства раднике:
„И у доба епидемије која је оставила велике последице на привреду и грађане и додатно продубила и овако велике неједнакости у нашем друштву, достојанствен рад треба да буде у средишту активности владе, синдиката и свих других актера друштва, како би се кренуло у економски опоравак и изградњу нове, другачије економије, у којој на првом месту морају да буду – људи. Нема достојанственог рада ако је радник против своје воље без посла и у условима сиромаштва, ако се његова права из рада и по основу рада злоупотребљавају, уколико је по било ком основу дискриминисан, ако запослени не могу да се синдикално организују како би се чула њихова реч или ако постоје препреке за ефективан дијалог организованих радника. Материјални положај запослених и грађана је тежак и слична ситуација у многим општинама, у којима је привреда уништена и где практично не постоји могућност да буду отворена нова радна места. На то смо упозоравали Владу Србије од почетка приватизације која је једна од главних разлога за овакво стање у привреди. И док је развијени свет 7. октобар обележио као дан достојанственог рада, ми се у Србији тог дана подсећамо колико смо далеко од достојанства”.