Svojom glavom: PITEKOFOBIJA
Iako Darvin nije tvrdio da je čovek postao od majmuna – već da majmuni i mi imamo zajedničkog pretka – ova opštepoznata podmetačina jasno ukazuje na suštinu odijuma koji izaziva teorija evolucije iliti majmunologija kako je antievolucionisti podrugljivo nazivaju ne shvatajući da to nipošto ne može biti pogrdno, već samo netačno. Ne radi se tu samo o protivrečenju verskim dogmama, već uopšte o uvredljivoj poenti da smo i sami životinje, i da su nam majmuni najbliži rođaci. Strah, nelagoda pa i gađenje na pomisao o majmunolikosti čoveka ili, svejedno, čovekolikosti majmuna, naziva se pitekofobija.
Animalizam tj. stanovište da su ljudska bića zapravo životinje, odnosno da su čovek i druge životinje umnogome slični, pa i po pitanju kognitivnih sposobnosti, itekako je stariji od Darvina, međutim tek sa njim i kasnijim istraživačima potkrepljen je dokazima. Toliko istican jaz između humanosti i animalnosti na taj način je premošćen, podrivena je opravdanost čovekovog specizma tj. diskriminacije na osnovu vrste. Da, nismo stvoreni „na sliku Božiju“, nismo nebeskog porekla (osim ako pod tim ne podrazumevamo da smo i sami sazdani od zvezdane prašine), ali to ne znači da smo izgubili dostojanstvo. Ljudska vrsta nema vrednost po sebi, ali je može steći, pa i time što će antropocentrizam tj. stav da je čovek iznad prirode, njen gospodar, zameniti ekocentrizmom tj. stavom da je čovek deo prirode. Šimpanze, kao i mnoge druge životinje, imaju svest, osećaju zadovoljstvo i bol, što znači da bi trebalo da im se prizna moralni status, i da se sledstveno iz korena promeni naš odnos prema njima.
Naravno, čovek nije samo životinja (ako pod tim podrazumevamo isključivo nagonsko ponašanje), budući da je jednom nogom iz prirode zakoračio u kulturu. Međutim, iako postoje ogromne razlike čak i između čoveka i njegovog najbližeg rođaka šimpanze, postoje i bitne ali i dalje nedovoljno poznate i priznate sličnosti. Na osnovu istraživanja primatološkinje Džejn Gudol (Jane Goodall) saznali smo da šimpanze pokazuju čitav spektar emocija, da razvijaju porodične i društvene veze, štaviše da imaju ličnost, da poseduju kognitivne veštine, sposobnosti rešavanja problema ili, ako hoćete, i sam razum. Gudol je otkrila i da šimpanze koriste, pa i izrađuju primitivne alatke što se smatralo čovekovim jedinstvenim obeležjem, njegovom upravo vrsnom razlikom spram drugih bića. Kada je izvestila svog mentora o tome, dobila je odgovor: „Sada nam preostaje da redefinišemo čoveka, odnosno alat, ili pak da prihvatimo šimpanze za ljude“.
