Sweet & fit кремови, најбоље што природа може да понуди

Велислава Русланова Романова – Томић је рођена у граду Шумену (североисточни део Бугарске), Завршила је историју као основне студије и магистрирала Историју Европског Југоистока на Софијском Универзитету. Сада живи у Бечеју и бави се производњом. Након што је завршила факултет посветила се једно време активизму да сваком детету буде доступно квалитетно образовање у родној Бугарској, предавала историју у средњој школи. Овде у Бечеју се удала и почела да се бави потпуно другачијим послом, оформила је малу фирму и направила своју сопствену производњу и бренд свој Sweet & Fit 2019 са циљем да пружи људима здраву и аутентичну алтернативу индустријским слаткишима.

„Моја фирма предлаже два јединствена производа- Чоколешко и Чокорики. Они су високо квалитетни, слатки кремови, са изузетно високим процентом лешника, односно кикирикија, заслађени искључиво урмама. Осим што су изузетно укусни, истински су доказ да права, здрава храна, може да задовољи наше гастрономске потребе. Свака чудесна тегла Sweet & Fit 2019 је саздана од чистих, природних намирница са аутентичним укусима и магијском слашћу, које само пророда може да нам поклони. То што их чини посебним је на првом месту њихов чисти садржај- без икаквих конзерванаса, адитива, појачивача укуса. Такође бих издвојила и заслађивач – ручно прављени сируп од урме који им даје кремасту и нежну текстуру и прави их јединственим на српском и регионалном тржишту. Моји кремови су у потпуности биљног порекла и садрже мин 40% лешника/кикирикија што их још једном издваја по храњивој вредности.“ рекла нам је на почетку разговора Велислава.

Одакле идеја да почнеш да се бавиш производњом здравих слаткиша, кремова?
Ја верујем да је стварање идеја јако дугачак процес, иако нам се чини да оне само бљесну ниоткуда у једном моменту. У том смислу идеја за моје производе се ваљала још одавно. Моја старија сестра ми је предала страст према укусној храни и инспирисала ме је на експериментисање у кухињи. Временом сам стекла и свест о здравој исхрани, што је резултирало и изостављањем белог шећера и непотребних адитива из моје исхране. Иако на први поглед то звучи као нека врста ограничења, заправо та одлука ми је отворила цео нови кулинарски свет. Чоколешко и Чокорики су били кулминација свих тих узрока и првенствено сам их саздала за личну употребу. Пошто сам човек који воли да дели своју срећу, прича о мојим кулинарским открићима се врло брзо проширила међу мојим пријатељима и колегама. Недуго затим је дошао и позив од једног софијског ресторана, да се укључим као гост кувар, једном недељно, на њиховом менију, спремајући здраве посластице. Прича о мојим слатким кремовима ме је пратила и при доласку у Бечеј, а на локалној сцени Чоколешко и Чокорики су били добро примљени. Испоставило се да су ме све околности водиле према одлуци да их понудим на тржиште. Sweet & fit 2019 је саздан од моје жеље да око себе видим здраве и насмејане људе који могу да бирају квалитет који заслужују. Убеђена сам да су моји производи веома интересантни и посебни, зато што су прави доказ да природна и здрава храна може бити многоо укуснија од великих индустријсих брендова.

Колико дуго се тиме бавиш? Колико је било потребно времена за почетни ниво процеса учења, истраживања?
Званично је Sweet & fit 2019 основана октобра 2019. године, а моји производи могу да се нађу у продавницама већ годину и по дана. Отприлике годину дана пре званичног отварања фирме сам била у истраживачкој фази. За мене је тај процес почео из минуса, пошто никада у животи нисам се бавила предузетништвом и производњом хране, а осим тога сам била у другој држави у процесу учења језика и са ограниченим бројем познанстава. Ипак, иако на први поглед нема никакве везе између мог дотадашњег радног искуства и Sweet & Fit 2019, доказало се још једном да постоје вештине, који су непролазне и помажу ти у различитим сферама живота. Ту бих издвојила проактивност, способност планирања, брзо учење, комбинативност у раду са информацијама и најбитније- стрпљивост да видиш прве резултате свог рада. Процес истраживања је био углавном сведен на распитивање. Баш тада ми је пало на памет како у Србији фали јединствени информациони центар за нове предузетнике, где сваки ентзијаст може да добије информације о корацима везаним за своје почетке.

Колико је креативан тај посао?
Веома је креативан и то на различите начине, који изискују различите врсте креативности. Од експеримеримената у кухињи (који су се, наравно, много пута завршавали катастрофално), преко смишљања целог концепта мог бренда-имена, логоа, дизајна етикета, стратегије за комуникацију на дрштвеним мрежама до креативност у поједностављавању процеса производње итд.Тренутно осећам да је моја креативност веома сконцентрисана на дистрибуцију мојих производа. Свака радња је посебна и изискује посебну стратегију наступа.

Да ли планираш проширење броја производа и у ком правцу, која врста производа?
Почетни план развоја моје фирме је био да се прве две године фокусирам на стабилност. Услед новонастале ситуације у свету планирам тај период да мало продужим. Имам идеје за нове производе, за један чак и готову рецептуру, али сам одлучила да сачекам прави тренутак за нове инвестиције. Вероватно мало људи зна да је избацивање новог производа на тржиште везано за веома скупе анализе. Тренутно планирам да сачувам свој идентитет као произвођача слатких намаза, што значи да ће и будући нови производи бити у том оквиру.

Како набављаш сировине за рад, да ли намирнице купујеш локално или од добављача?
С обзиром да се какао, урма и кикирики не узгајају на овом подручју купујем их од увозника. Што се тиче лешника, за производњу Чоколешка, инсистирам да буде увек порекло из Србије-због његовог бољег квалитета и мог убеђења да уколико је могуће треба увек да бирамо локалне производе. Можда је и зато Чоколешко мој најуспешнији производ.

Да ли имаш адекватан простор за рад и производњу?
Наравно. Поштовање према санитарним и свим другим прописима је обавезно, уколико произвођач жели да пласира своју робу по продајним објектима.

Каква ти је мрежа продајних објеката и сарадња са трговинама? У Бечеју има само у једној радњи, зашто?
Сваки произвођач, још на самом почетку мора да има идеју који су његови потенцијални купци. У том смислу за мене циљ су продавнице здраве хране и продавнице ексклузивних, домаћих производа. Збох карактера мојих производа временом сам схватила да је много битнији квалитет продајних објеката, него квантитет и у избор будућих сарадника сам додала још неколико битних одлука. Управо је то разлог зашто у Бечеју сарађујем само са Оливериним Биошпајзом. Једноставно има људи са којима се све разумеш у две речи и делите исте пословне вредности. У Оливерином Биошпајзу сам осетила безусловну подршку, још од тренутка кад уопште није било јасно да ће људи куповати моје производе. Једноставно је то једина радња у Бечеју која окупља све мале, локалне произвођаче и пружа им прилику. То је филозофија која нас спаја и због које је Оливерин Биошпајз светао пример у свету трговине уопште.

Да ли ти је циљ улазак у веће маркете?
Тренутно није. Вероватно мали број људи зна да улазак у велики ланац има два пута. Један је да те ланаце контактира и понуди сарадњу, што се дешава ако си изградио стварно солидну потрошачку масу и изискује године рада. Други начин је да ти будеш активнија страна и да платиш улиставање у асортиман, а сума је превелика за мале произвођаче. За сада се придржавам филозофије – Мали раде са малима, велики са великима.

Да ли си задовољна продајом, да ли је исплатив посао и да ли си задовољна тим послом, да ли ти оставља довољно простора за друге животне ствари?
На предузетничком језику је моја фирма још увек start up, што значи да не може да се одговори једнозначно ни на једно од горе наведених питања. То ће вам потврдити многи произвођачи који раде по свим стандардима рада и који имају пуно трошкова око доприноса, лабораторијских анализа, одржавање производних просторија итд. Наравно, зависи од делатности и ситуације, али углавном је такозвани start up период, да би фирма трајно испливала из минуса својих свакомесечних трошкова и евентуално да врати инвестирани новац. Сваки почетник треба да се наоружа са пуно стрпљења и да не очекује брзу зараду. Све лепо, стабилно и истинско се гради споро и тешко!