КЗМ: Трибина за Дан особа са инвалидитетом
Канцеларија за младе општине Бечеј обележила је 3. децембра Дан особа са инвалидитетом јавном трибином у просторијама КЗМ о положају и животним изазовима особа са инвалидитетом у нашем друштву данас. Ова трибина организована је на иницијативу једне од најактивнијих волонтерки Канцеларије Јулијане Палинкаш која је и сама особа са инвалидитетом. На трибини којој су присуствовале осим Јулијане и новинарка РТВ Милица Вељковић и активисткиња Милица Кнежевић било је речи о статусу и положају особа са инвалидитетом у нашем друштву, о препрекама и тешкоћама са којима се сусрећу током процеса образовања, у потрази за послом.
На трибини којој су присуствовали углавном млади из Бечеја и бечејских средњих школа разговарало се и о третману у друштву и у социјалном окружењу који младе особе са инвалидитетом имају, какав однос према њима имају њихови другари из школских клупа, о приступачности школа, установа културе, омладинских клубова и других институција, о проблемима логистике кретања у градској инфраструктури која није прилагођена за особе са инвалидитетом, о лимитима које то предстваља за нормалан социјалних живот младих са потешкоћама у кретању или оних који су у колицима али и о дружењу, храбрости, упорности и вољи које често особе са инвалидитетом посебно морају да покажу уколико желе да савладају све потешкоће и лимите које им доноси инвалидитет.
Један од веома важних сегмената разговора на овој трибини био је и део који се односио на могућности које особа са инвалидитетом има у смислу професионалног усавршавања и запошљавања, каријере у различитим областима интересовања.
На трибини се говорило и о предрасудама и стереотипима на које особе са инвалидитетом наилазе током свог живота као и о томе на који начин се они сами суочавају са инвалидитетом који је код појединаца присутан од рођења или који је настао услед неке озледе или болести касније у животу.
Све три учеснице су из сопственог искуства говориле о наведеним темама, искрено и лично, о свим проблемима са којима се суочавају али и оним лепим животним стварима за које кажу да нису биле ускраћене до сада, да уз можда мало више напора али и више воље успевају да одрже квалитет живота, социјални живот и да буду корисни део заједнице.
Све три учеснице су се сложиле да овакви разговори и трибине су веома корисни како за особе са инвалидитетом тако и за целокупну заједницу јер се на тај начин повећава видљивост односа друштва према особама са инвалидитетом као и цивилизацијски степен једног друштвеног система који је највидљивији кроз индикаторе на који начин прихвата и обезбеђује интеграцију свих својих грађана без обзира на различитост.