УГ „Комшије за комшије“: Иницијатива за уређење паркова

18/11/2025 Novinar redakcije

Predstavljanje parkova (2) GORNJI PARK (park kod Dečijeg dispanzera)

Legenda o gorenjem parku

Nekada davno, kada su drumovi još bili zemljani, a Bečej tek počinjao da poprima oblik današnje varoši, na uzvišenju iznad starog korita Tise nalazilo se imanje bečejskog barona Bele Fekete. Bio je to mlad, vredan i uspešan plemić koji je više voleo tišinu i ptice nego balove i sabore. Njegova kuća bila je okružena livadama, a na mestu današnjeg Gornjeg parka nalazila se prostrana oranica koja se svake jeseni zlatila od pšenice.

Jednog proleća, baron je u goste primio svoju rođaku Evu i njenu prijateljicu, mladu učiteljicu Klaru. Klara je bila devojka blagog glasa i vedrog pogleda, koja je iz Pešte došla kako bi kao učiteljica radila u Novom Sadu. U dugim šetnjama pored Tise, Klara mu je pričala o parkovima i baštama koje je viđala u velikim gradovima, gde ljudi dolaze da dišu, razgovaraju i sanjaju.

„Zašto Bečej nema svoj park?“ pitala je, dok je brala cvet poljskog maka.

Baron se nasmejao, ali te noći nije spavao.

Sutradan je naredio slugama da započnu sadnju, najpre lipe, kestena, pa hrastova i platana. Drveće je dopremano čamcima uz Tisu, a seme nekih retkih biljaka stiglo je čak iz Beča. Tokom nekoliko godina, oranica se pretvorila u senovito prostranstvo koje su svi u varoši počeli nazivati Gornji park, jer je ležalo „gore“ na brežuljku iznad reke.

Kažu da su se baron i Klara zaljubili, ali da nikada nisu javno priznali svoju ljubav. Klara se nakon nekoliko godina teško razbolela, a baron ju je svakog dana posećivao i pričao joj kako napreduju stabla u njihovom parku. Kada je umrla, baron je pod njenom omiljenom lipom postavio klupu od hrastovine, to je bila prva klupa u Gornjem parku.

Od tada su, mladi zaljubljeni parovi najviše voleli da sede upravo na toj klupi, verujući da će, ako se na njoj poljube uz zalazak sunca, njihova ljubav biti dugovečna kao i sam park.

Godine su prolazile, baronovo imanje je nestalo u vihoru vremena, a sa njim je nestala i Klarina hrastova klupa.

Ono što je ostalo je Gornji park, kao uspomena na jedno vreme kad su ljudi sadili drveće iz ljubavi, a ne samo iz potrebe.

Danas, kada u proleće park zamiriše na lipu, a blagi povetarac zanjiše travu, stari Bečejci kažu: „To Klara šeta kroz svoj park, da vidi da li su njene lipe procvetale…“

Ovo je legenda o Gornjem parku koju pripovedaju stari bečejci, ono što se pouzdano zna jeste da je Gornji park današnji izgled dobio u XIX veku, tačnije oko 1860. godine kao deo urbanističkog plana koji je uključivao formiranje zelenih površina u gradu. Njegova izgradnja bila je deo širih nastojanja da se Bečej modernizuje i poboljša kvalitet života građana. Deo parka sa specifičnim drvećem i uređenim stazama i danas širem gradskom jezgru daje poseban šarm.

Na žalost, precizni podaci o imenu projektanta Gornjeg parka u Bečeju nisu sačuvani u istorijskim izvorima. Moguće je da je bio delo nekog lokalnog arhitekte ili urbaniste tog vremena, a možda ipak i zaista barona Bele Fekete.

Gornji park se nalazi u severozapadnom delu Bečeja i zauzima površinu od 36.000m2, oivičenu ulicama Glavnom na severu, Pece Ferenca na istoku, Zelenom na jugu i Petrovoselskim putem na zapadu.

Park u najvećoj meri čine stabla karakteristična za ovo podnevlje, a njihov tačan broj varira iz godine u godinu. Među najzastupljenijim vrstama su: platani, javor, jasen, kesten…

Ipak, ovaj park je deci najpoznatiji po drveću ,,narandži“, to jest drveću maklure. Maklura pripada porodici dudova, poreklom je iz Severne Amerike, ima okrugao plod koji podseća na narandže. Na žalost ove lažne narandže nisu jestive, ali se od njihovih semenki proizvodi ulje koje se koristi kao baza za kozmetičke proizvode. Pa eto ideje za neke preduzimljive bečejce. Pored drveća, u parku se mogu naći i različite vrste grmlja i biljaka koje doprinose njegovoj šarenolisnosti.

Park je Bečejcima poznat po Dečijem dispanzeru koji zauzima centralnu poziciju u njemu. Zgrada današnjeg školskog dispanzera je izgrađena za vreme drugog svetskog rata 1943. godine. Namenski je građena kao dečiji i školski dispanzer (dispanzer sinonim za bolnicu, dom zdravlja). Bila je poznata i pod imenom Zeleni krst, jer je na krovu imala platno sa velikim zelenim krstom, vidljivim i iz aviona, da bi se sprečilo moguće bombardovanje u ratnim uslovima. Sama školska poliklinika je bila osnovana pre drugog svetskog rata, 1930. godine, a nalazila se na mestu gde je sada zgrada „Partizana“. Njen prvi lekar i šef je bio dr Bogdan Bogdanović.

Danas u Gornjem parku, pored zgrade Dečijeg dispanzera, postoje dečije igralište, pešačke staze koje bi trebalo popraviti i produžiti, postoji javna rasveta ali uz pešačke staze nema klupa za sedenje, kanti za odpadke, javne česme, kao ni sportskih sadržaja poput teretane na otvorenom i trim staze.

Nadamo se da će se, na radost građana ovog dela Bečeja, u narednim godinama Gornji park obnoviti, urediti i obogatiti pomenutim sadržajima.

Zahvaljujemo se našem dragom sugrađaninu Svetislavu Hadnađevu na podršci i pomoći pri pisanju ovog teksta.

Pošto je Gornji park, zbog Dečijeg dispanzera, najposećeniji gradski park odlučili smo se da akciju postavljanja parkovskih klupa započnemo upravo od njega. U planu je da se do 1.maja 2026. godine u Gornjem parku, uz pešačke staze, postavi najmanje 12 klupa. Voleli bismo da u parku postavimo i jednu potpuno drvenu klupu u spomen na legendu o ljubavi barona Bele i učiteljice Klare. Pa ako je neko od stolara raspoložen za taj poduhvat može da nas kontaktira.

Ukoliko podržavate našu želju da se bečejski parkovi obnove i želite da donirate parkovsku klupu javite nam se porukom ili pozivom na broj 064 436 0 402

autor: Svetislav Hadnađev, fotografije i izvor UG „Komšije za komšije“

Predstavljanje parkova (1): DONJI PARK (Arpadov park – Árpád liget)

Ovo je priča o nekada najuređenijem i najlepšem parku u Bečeju, na žalost, danas zaboravljenom. Park o kome danas pričamo priču se nalazi u neposrednoj blizini centra grada, na prostoru omeđenom Zelenom ulicom, starim hipodromom i ulicom Dimitrija Mite Milovanova.

Uz pomoć starih, prašnjavih novina i retkih fotografija, najviše zahvaljujući Farbaš Jožefu, koji je objavljivao tekstove o poznatim Bečejcima u novinama ,,Tiszavidek“ tridesetih godina prošlog veka, a posredstvom Glesser Norberta, dobijamo sliku nekadašnjeg izgleda jednog od najlepših parkova na ovim prostorima, nekada čuvenom Arpadovom parku – Árpád liget.

Formiranje Arpadovog parka započeo je polovinom XIX veka opštinski sudija Sonomar Janoš. Ime Arpadov park dobija po Arpadovoj ulici koja se nekada nalazila uz park. Arpad (mađarski: Árpád, 850 – 907) je bio prvi vladar Mađarske. Osnivač je dinastije Arpadovaca, koja je vladala Mađarskom do 1301. godine.

Arpadov park svoju konačnu formu dobija oko 1870. godine. Po površini je bio mnogo veći od sadašnjeg Donjeg parka, prostirao se uz Tisu na istoku, do Zelene ulice na severu, Zmaj Jovine ulice na zapadu i ulice 11. Novembra na jugu. Park je tada izgledao sasvim drugačije.

Prema zapisu Forbaš Janoša, Arpadov park je tada,, imao četvororednu aleju, prostrani kružni trg sa korzom za kočije, prelepi ružičnjak, senovite staze za šetnju, letnju plesnu dvoranu prekrivenu divljom lozom, terasasti i prostrani paviljon za zabave, letnju terasu, streljanu, malo jezero…“ Po pričama bio je to najlepši park u celom Tiskom regionu.

,,U ovom parku su se održavale zabave kojima su redovno prisustvovali mladi iz Bačke i Banata, jer se nadaleko pročulo da ne postoji pogodnije mesto za lepe i prijatne letnje proslave od ovog veselog, velikog bačkog parka, gde se nadaleko čula slavna ciganska muzika, odzvanjale pesme i odjekivali smeh i zdrav duh okoline…” (Tiszavidék, 22. mart 1931, str. 3. Szonomár János, opštinski sudija – [Fárbás József]).

Prvo sportsko udruženje u Bečeju je bilo „Društvo biciklista“, osnovano 1872. godine, a 1878. godine je formirano „Streljačko društvo“, čiji su osnivači bili advokati Zuard Demeter (Dimitrije) i Đula Čupor. Osnivači streljačkog društva su postigli dogovor sa osnivačem Arpadovog parka, opštinskim sudijom Sonomarom i na najlepšem mestu u parku izgradili streljanu. Postavljeni ciljevi streljačkog društva su bili: da se muškarci uvežbaju u rukovanju oružjem i u gađanju, kao i da se prisutnoj (gospodskoj) publici pruži mogućnost letnjeg uživanja u lepo održavanom parku prirode u blizini grada. Obaveza održavanja strelišta i okolnog parka dodeljena je streljačkom društvu.

Opština Bečej je dodelila novoosnovanom streljačkom društvu 5 jutara (1,25 ha) zemlje u elitnom delu Arpad parka i to na upotrebu u trajanju od 30 godina.

godine je u Arpadovom parku Hugo Krvarič (Hugó Krvarics) sagradio plesnu dvoranu i dodatno ulepšao zelenilo i prostor oko nje.

Streljaštvom su se sa velikim uživanjem bavili aktivni članovi društva i posetilačka publika sve do 1888. godine, kada je prestalo interesovanje za ovim sportom, zbog toga je opština uskratila dotaciju društva iz budžeta, pa je društvo i prestalo sa radom. (Tiszavidék 1931. jún. 14., 3. Dömötör Zuard ügyvéd – [Fárbás József].) Prevod Varga Silvester

Radanović Dimitrije, advokat, „stvorio je neponovljiv ružičnjak kraj svoje kuće, kojem su se divili svi građani Bečeja i okoline. Od ranog jutra do kasne večeri brinuo se o svom carstvu ruža u svojoj velikoj bašti. Zahvaljujući njegovom baštenskom ukusu i veštini, a u službi javnog dobra, povereno mu je planiranje i nadzor nad formiranjem i uređenjem vrta u Arpadovom parku. Iz godine u godinu, zahvaljujući Radovanovićevoj strasti i marljivom radu, stvoren je prelep ružičnjak koji je stekao slavu širom Bačke. Ljudi su dolazili iz daleka da ga vide i uživaju u njegovoj lepoti. Posebno su sa velikom ljubavlju u park dolazila društva iz Novog Bečeja, predvođena zemljoposednikom i narodnim poslanikom Gedeonom Rohonczym.”

Postoji priča da je i rumunski kralj prilikom posete Bečeju na svoje insistiranje posetio i divio se lepoti Dimitrijevog ružičnjaka, plesnoj dvorani i drugim lepotama Arpadovog parka. (Tiszavidék, 6. septembar 1931, str. 3. Radánovics Döme (Dimitrije), advokat – [Fárbás József]).

Na žalost, početkom XX veka, Arpadov park je posečen. U delu posečenog parka do Tise 1906. godine je napravljen Stari hipodrom, a na malom delu nekadašnjeg velikog parka 1910. godine stvoren je mali tiski park.

Nakon 1918. godine, mali tiski park se proširuje i postaje jedan od mnogih kraljevskih rasadnika kojim je upravljao Blagoje Ristivojević. Svedoci kažu da je ovaj rasadnik, napravljen po uzoru na engleske kraljevske rasadnike, bio izuzetno lep. U godinama rata, 1942. godine rasadnik se zatvara.

Zanimljivost je da su u periodu između dva svetska rata, zahvaljujući pogodnom peskovitom zemljištu, na prostoru današnjeg stambenog naselja Mali rit, postojali ogledni kraljevski vinogradi, koje je uređivao takođe Blagoje Ristivojević.

Nakon 2.svetskog rata, 1953.godine osniva se JP Komunalac koje preuzima brigu o Donjem parku. Veruje se da je kuća, u kojoj se danas nalazi uprava ovog javnog preduzeća, kuća advokata Dimitrija Radanovića. Na žalost njegovom čuvenom ružičnjaku iz priče danas nigde ni traga…

U delu nekadašnjeg Arpadovog parka danas se nalaze restoran Mali Lovac i fudbalski stadion OFK Bečeja.

Zahvaljujemo se našem dragom sugrađaninu Svetislavu Hadnađevu na ovoj lepoj priči i velikoj podršci.

Danas je Donji park zaboravljen, bez uređenih pešačkih staza, javne rasvete, klupa, za sedenje, kanti za odpadke, javne česme. Aleje cveća, ružičnjaka, dvorane za ples, terase, malog jezera, streljane, korza za kočije kojima se divio ceo svet odavno nema, o njima danas, na žalost, možemo samo da maštamo.

Nadamo se da će primer nekadašnjih uglednih i društveno odgovornih bečejaca iz naše priče u budućem periodu nastaviti neki od današnjih viđenijih bečejaca, a do tada pokušaćemo mi. Voleli bismo da uz vašu pomoć sadašnje stanje promenimo i bečejskim parkovima vratimo bar malo od njihovog starog sjaja…

Prvi korak je postavljanje parkovskih klupa u bečejske parkove.

Zato vas pozivamo da podržite ovu ideju i donacijom parkovske klupe budete deo akcije koja će od bečejskih parkova napraviti uređene, lepe, čiste zelene oaze za druženje, odmor, mesta na kojima će nam deca odrastati i mesta na kojima će se održavati različite manifestacije.

Nadamo se da će jednog dana, a ova priča je poziv za to, obnovljenim i uređenim Arpadovim parkom, uz nove generacije bečejaca, zadovoljno sa osmehom, prošetati i seni sudije Sonomar Janoša, Zuarda Demetera, Đule Čupora, Huga Krvariča, Dimitrija Radanovića, Blagoja Ristivojevića i rumunskog kralja…

Ukoliko podržavate našu želju da se bečejski parkovi obnove i ožive, javite nam se porukom u inbox ili nas pozovite na broj 064 436 0 402

autor: Svetislav Hadnađev, fotografije i izvor UG „Komšije za komšije“

Akcija uređenja parkova

Udruženje građana „Komšije za komšije“ pokrenulo je novu inicijativu za uređenje parka kod Dečijeg dispanzera (Gornjeg parka) u Bečeju. Za sam početak akcije, kao simboličan gest, ovo udruženje je nabavilo i građanima poklonilo prvu parkovsku klupu. Klupa je izrađena uz podršku lokalne firme „Drveno carstvo“.

Klupa će uskoro biti postavljena na jednoj od staza u parku, sa željom da postane novo mesto susreta, druženja i odmora. Kako navode organizatori, ideja je da Gornji park ponovo zaživi i postane prostor za druženje.

Komšije pozivaju sve građane i bečejske firme da podrže njihovu ideju i pomognu u nabavci novih klupa, kantica i stolova, kako bi park bio lepše uređen i prijatniji za boravak.

Zainteresovani se mogu javiti porukom ili pozivom na broj 064 436 0 402.

“Da svi zajedno učestvujemo u uređenju bečejskih parkova, da ih oživimo, da se u njima družimo i organizujemo još mnogo lepih manifestacija poput Gastro festa, ekoloških radionica, slikarskih kolonija, dečijih festivala, škola u prirodi, pozorišnih predstava, koncerata, sportskih manifestacija, izložbi, bioskopa na otvorenom … Kao deo ove kampanje objavićemo seriju tekstova i upoznati vas sa bečejskim parkovima, a verujte, priče su više nego zanimljive. “ – kaže se u saopštenju udruženja.