УГ „Мајчинско срце“: Пројекат „Подршка деци са поремећајем пажње у локалној заједници“
Анкета за родитеље
Удружење грађана „Мајчинско срце“ уз подршку Општине Бечеј спроводи пројекат под називом „Подршка деци са поремећајем пажње у локалној заједници“.
У питању је афирмативна кампања у локалној заједници која се односи на децу са поремећајем пажње (АДХД).
Кампања подразумева истраживање и више различитих активности које би требало да резултирају подизањем свести пре свега код родитеља деце и просветних радника на који начин могу да се смање последице и успостави систем рада са децом која имају неки облик поремећаја пажње.Основна циљна група су деца узраста до 10 година.
Афирмативна кампања односи се на промоцију, пре свега, превентивних мера рада са децом који имају неке почетне облике поремећаја пажње, дестигматизацију лечења и стручних процена менталног здравља деце у локалној заједници. Један од бенефите овог пројекта требало би да буде и подизање свести о системској подршци за децу и родитеље у локалној заједници, афирмације породичних терапија и заговарање успостављања нових иновативних услуга социјалне заштите у локалној заједници које би спроводио цивилни сектор.
Поремећај пажње код деце, који може укључивати и хиперактивност (АДХД) све је чешће дијагностикован у дечјем узрасту. Овај поремећај може значајно утицати на свакодневни живот детета, његово учење, социјализацију и емоционалну интелигенцију. Важно је препознати прве симптоме на време како бисмо обезбедили детету потребну подршку и омогућили му боље функционисање у друштву.
Део овог пројекта је и посебно осмишљена анкета за родитеља о томе на који начин могу да се препознају симптоме, посебно у оном почетном периоду. Рано препознавање симптома би требало да олакша родитељима и стручњацима да се ангажују у правовременом пружању помоћи. Пројекат је део шире акције у заједници за подизање степена информисаности родитеља деце о све раширенијим појавним облицима социјално-анксиозних стања код деце и других поремећаја понашања.
Циљ овог пројекат је подизање нивоа знања родитеља. Анкета је објављена на на друштвеним мрежама и дистрибуирана је путем контаката на друштвеним мрежама других организација, образовним установама и појединцима. Питања у анкети се односе на пол и узраст деце, њихов породични статус, на навике у кући и у школи, на степен концентрације у комуникацији са другима, на начин обраћања, на однос према обавезама и задацима, на социјалне контакте са вршњацима о одраслима, на стрпљивост у свакодневним ситуацијама, на проблеме у комуникацији у смислу језика, говора, на однос према ауторитетима, на прецизност у изражавању, на емотивне реакције …
Оно што је очекиван резултат ове анкете је да покаже колико деца али и родитељи па и целокупна заједница имају капацитета да се суоче са могућим проблемима у подршци за децу која се суочавају са овим поремећајем. Помоћи деци са поремећајем пажње може бити изазован задатак, али уз индивидуални приступ, уз савете родитељима и правовремену дијагнозу, могуће је олакшати њихово свакодневно функционисање, па и коначно решење овог проблема уз терапију.
Постоји неколико методологија које родитељи могу применити како би помогли свом детету да превазиђе изазове које доноси поремећај пажње али пре свега је важно их покренути да се позабаве и да не схвате олако то што се дешава њиховој деци.
У школама и другим установама и институцијама у Бечеју постоји подршка деци која се нађу у проблему у виду психолога и у појединачним случајевима када је то неопходно делује и Међусекторски савет у који су укључене и све институције које се баве заштитом деце и дечијих права.
Када је АДХД у питању у целокупној заједници постоје предрасуде више него што је то уобичајено, код родитеља посебно, који често сматрају да је то само фаза у развоју детета али и до стигма када је ментално здравље и лечење деце са било каквим поремећајима у понашању у питању.
Свакако подршка у код школског психолога није довољна, када је АДХД у питању пракса је да се цела породица укључи у терапију. Системски то би била позитивна пракса и то је баш оно што недостаје и због чега и поред свих ових програма заштите у школама је проблем све израженији код деце.
АДХД је у комбинацији са антисоцијалним понашањем „рупа“ у читавом систему за коју, судећи по свему, сви стручњаци у локалним заједницама, и у државним установама немају адекватно решење.
„Пребацивање“ је кључна реч која би најбоље могла да опише процес решавања сваког појединачног случаја чији је узрок неки облик антисоцијалног понашања које може и не мора да има дијагностификован АДХД. Родитељи и школа пребацују одговорност једни на друге и на крају то најчешће резултира пребацивањем деце у другу школу, разред или „чекањем“ да се проблем пребаци из основне у средњу школу. На крају ту коначну одлуку морају да „преломе“ увек родитељи.
Овим пројектом предвиђено је да се у фокус јавности уопште али и стручне јавности поставе неки од проблема у вези са менталним здрављем деце, посебно АДХД који су до сада кроз све постојеће програме здравствене заштите и организоване подршке остали нерешени пре свега из разлога што је скоро сваки случај специфичан сам за себе.
Недостатак координисане сарадње са родитељима који су у целом систему подршке идентификовани као „најслабија карика“ довео је до тога да мало који постојећи облик заштите и превенције ефикасно функционише.
Родитељи имају кључну улогу у томе како и на који начин ће се примењивати на њиховом детету ти програми заштите који су стандардизовани у установама. Да би се систем заштите прилагодио сваком детету које се нађе у стању потребе потребно је пре свега да се проблем уочи на време и да се прилагоди сваком детету понаособ. Ово претпоставља и да су родитељи довољно информисани о сопственој улози у систему заштите да имају довољно знања да препознају симптоме и знаке поремећаја понашања или болести да знају да објективно процене психосоцијално стање свог детета.
Ову анкету саставили су стручна лица из области дечије психологије, здравствени и просветни радници и на тај начин обезбеђена је и релевантност података у овом пројекту.
Анкету радотељи могу да попуне на линку: Upitnik za roditelje o navikama i ponašanju deteta u svakodnevnim situacijama
