Tribina/edukacija “Ukradena bezbednost“

Narodna biblioteka Bečej, u saradnji sa Fondacijom “Tijana Jurić“ iz Subotice, organizovala je tribinu/edukaciju “Ukradena bezbednost“, u ponedeljak 18. marta 2019. u Svečanoj sali Narodne biblioteke u Bečeju.

„Cilj ove tribine je da podignemo svest o tome da postoje ozbiljni problemi kada je u pitanju bezbednost dece na jedan viši nivo i mislim da smo do sada imali uspeha, donekle, u tome u ovih skoro 500 tribina koje smo uradili na nivou države, ali to sudeći po svemu ipak nije dovoljno. Ja pokušavam ovim na neki način da ukažem i državi i vlasti ove zemlje da se ovo mora rešavati sistemski, mi ovo što sada radimo, radimo dobro, ali to je ipak nedovoljno da bi se neke stvari pomerile ozbiljnije, da bi deca danas bila zaista zaštićenija. Današnje teme su bezbednost dece na internetu, vršnjačko nasilje, trgovina ljudima. Ovo smo želeli pre svega da predstavimo roditeljima jer je veoma važno da vide primere u prezentaciji, to su filmovi koje smo snimili prema istinitim događajima, ima dosta snimaka koji su i autentični, sa hapšenja i sl., moja želja je da to prikažemo realno da to nije fikcija, nije konstruisani scenario nego nešto što se realno dešava kod nas nažalost često, mi prikupljamo dokumentaciju i trudimo se da ukažemo na koji način predatori dolaze do naše dece. Niko, do sada, posle svega što prikažemo na ovim edukacijama i što ćemo i ovde danas prikazati nije ostao ravnodušan. Mnogo ljudi nas je do sada kontaktiralo, javljaju se i daju nam povratne informacije a to je pokazatelj da ima efekta i da radimo pravu stvar..“ – rekao je početku tribine Igor Jurić

Prvi deo edukacije odnosio se na bezbednost dece na internetu, on je na samom početku predavanja upoznao prisutne sa sad već velikim brojem društvenih mreža na kojima deca redovno postavljaju svoje podatke, fotografije, pojedinosti iz ličnog života. Većina ih već odavno nisu na onim osnovnim mrežama za koje roditelji znaju ili se na njima nalaze i sami. Deca i mladi, kada je u pitanju ova forma komunikacije na internetu, uglavnom beže sa onih mreža na koje se nasele i roditelji i odrasli iz njihovog neposrednog okruženja pa je to veoma teško pratiti, posebno kada su u pitanju generacije koje su znatno inertnije na globalnoj mreži. Većina predatora baš na tim novim mrežama vreba potencijalne žrtve. Igor Jurić je govorio i veoma grafički predstavio koristeći filmove rađene prema istinitim pričama, o načinu i oblicima vrbovanja dece kada je u pitanju prikupljanje njihovih ličnih podataka i manipulacija žrtvom u cilju sticanja najpre poverenja da bi došli do nekih fotografija, ličnih kontakata, materijala za ucenu pa čak do uspostavljanja ličnog kontakta i susreta sa decom u realnom životu i otimanja dece u cilju trgovine ljudima. On je ukazao i na to da danas ne postoje samo usamljeni predatori na mreži koji vrbuju decu, prikuplja pornografski i drugi materijal za pedofile nego i čitave organizacije koje se bave ucenom dece u cilju kontinuirane zloupotrebe. Kada su u pitanju mere zaštite za to su pre svega odgovorni roditelji koji pored otvorene komunikacije sa decom moraju da budu veoma dobro upućeni u opasnosti koje krije komunikacija dece putem interneta od društvenih mreža i drugih komunikacionih platformi do onlajn igrica gde je komunikacija igrača takođe veoma lična.

Kada je u pitanju druga tema edukacije, vršnjačko nasilje, bilo je reči o načinu kako se rešavaju u praksi ovakvi slučajevi. Igor Jurić je rekao da je upravo sada njegova fondacija započela proces izrade nekih programa i kampanja za ovaj problem sa kojim se društvo i obrazovni sistem sve više suoačavaju. On je rekao da je tu problem što danas fiktovno postoje neki sistemski mehanizmi koji bi trebalo da rešavaju ovakve probleme u školama npr. ali da se često to svede na neko administrativno rešenje problema (i često neefikasano) koji se na kraju završi, takođe sistemskim, izbegavanjem odgovornosti, prebacuje se slučaj od jedne do druge službe u školi ili dalje i na tome često sve ostane dok žrtva ne odustane ili se dete prebaci u neku drugu školu. Tokom procesa češće se misli o reputaciji škole i ugledu nego o tome da se slučaj procesuira. Na kraju se retko sazna šta je epilog situacije i šta će biti sa detetom koje je bilo žrtva ili sa detetom koje je bilo zlostavljač. Priča se zataškava, gura pod tepih, razvlači vreme. Prema njegovim rečima i deci su data prevelika prava a zanemaruju se njihove obaveze. „Mi nismo toj temi hteli da priđemo olako i laički i angažovali smo dobre stručnjake pa ćemo uskoro izaći sa nekim konkretnijom predlozima i kampanjom kada je ova tema u pitanju“.

„Mi se sada zalažemo za izmenu krivičnog zakona i pooštravanje mera sankcionisanja krivičnih dela kada su u pitanju nasilje i zlostavljanje dece, kada se to završi krećemo u novu kampanju za primenu i implementaciju sistema uzbunjivanja nakon nestanka deteta „Amber alert“ koja se primenjuje već odavno veoma uspešno u skoro svim evropskim zemljama. Danas prema rečima Igora Jurića  imamo ekspanziju pedofilije, sadržaji su za predatore veoma lako dostupni. „Kada su u pitanju i pedofilija i vršnjačko nasilje prevencija je važna, to je ono što mi danas radimo ali mislim da i represija mora da bude adekvatna u odnosu na zločine koji su počinjeni, to su stvari koje moramo da uskladimo sa vremenom, jer mi smo, kao društvo, još uvek u nekom vremenu 70-tih kada se govori i o načinu istrage i potrage i zaštite naše deca i na kraju krajeva i u kaznama. To je važno da bi naša deca mogla da i ovde u Bečeju i u Subotici i bilo gde šetaju bezbedna gradom“.– rekao je Jurić

Poruka Igora Jurića i tima iz njegove fondacije za kraj roditeljima je „ … mi kao roditelji stavili smo prioritete na pogrešna mesta, mislim da smo svoje neke probleme koje imamo stavili kao prioritet, da li su to egzistencionalni, da li su to neki drugi nije važno, decu smo zanemarili. Polazim od sebe, da sam ja kao Tijanin roditelj napravio jednu ogromnu grešku, da nisam dovoljno vremena posvećivao njoj i sa njom razgovarao o situacijama koje se mogu desiti. Sve ovo o čemu sam ja danas govorio kreće od nas roditelja i da moramo da deci posvetimo bar malo više vremena, pola sata dnevno kvalitetnog razgovora sa detetom je dovoljno da dete shvati i opasnosti koje prete i kako postupati kada je reč o vršnjačkom nasilju ali na žalost mi odrasli danas ne odvojimo od svojih problema ni tih pola sata.“