Велики пешачки марш за Ивана Филипчева

Маратонско пешачење од Кикинде до манастира Раваница у Врднику у циљу прикупљања помоћи за нашег суграђанина Ивана Филипчева почео је као идеја једна четрнаестогодишње девојчице Милице Јончевски из Јабуке која је за Ивана и његову борбу чула од Петра Видовића, оснивача удружења „Друг са друма“ који већ годинама раде хуманитарне акције.

Иван живи тихо и храбро. Иза њега је четрнаест операција, а пред њим је наставак борбе. За терапије, лечење и основне потребе потребна су средства које његова породица више не може сама да обезбеди.” – како каже Петар Видовић и додао “Можда смо мало заборавили на Ивана. А можда само не стижемо да се сетимо. Можда нас је срамота што нисмо раније.“

На пут дугачак 120 километара кренули су са Милицом и њени другари:  Александар Јованов, Нина, Марјан Брковић, Милош Боц, а у Новом Саду ће им се придружити Зоран Ракић и Марко Станковић.

О Ивану ми у Бечеју знамо доста тога али у последњих две, три године имао је две велике и веома захтевне операције. Неколико година уназад у његовој борби било је и успона и падова, што је свакако осетила и његова породица. Опоравак, посебно након ових последњих операција је свакодневна борба и са терапијама које су тешке и напорне али и са обезбеђивањем финансијске подршке за породицу.

Ови млади људи су ових дана обишли добар део Војводине а тек су на пола пута да би на овај начин сакупили средства али и указали на то да је потребно да учинимо и немогуће и нешто што је додатан напор да помогнемо једни другима.

Данас су Бечејци на тргу у току преподнева дочекали „пешаке“ уз освежење и кратко дружење, организацију дочека преузела је екипа из „Комшије зе комшије“, а затим су се упутили сви до Ивановог дома где су их дочекали он сам али и његови родитељи Кристина и Владан и брат Филип.

„Када сам први пут дошла код Ивана, схватила сам колико би његово детињство било другачије да нема церебралну парализу. Тада сам одлучила да желим да урадим нешто конкретно. Позвала сам екипу и кренули смо. Данас смо код Ивана кући. Прва етапа пута била је веома напорна, због сунца, али не дамо се – гурамо до краја. Све јачи и јачи. Када сам почела да пишем о хуманитарном удружењу „Друг са друма“, Петар Видовић ми је рекао да ћу радити интервју са Кристином, Ивановом мајком. Тада сам први пут сазнала да Иван има церебралну парализу. Када сам дошла код њега, схватила сам колико би све било другачије да није тог стања. Тада сам одлучила да окупим екипу и да заједно кренемо у ову акцију. Са мном пешаче Александар Јованов, Нина, Марјан Брковић, Милош Боц, а у Новом Саду ће нам се придружити Зоран Ракић и Марко Станковић. Њихова подршка ми много значи – огромна је. До сада смо прешли око 50 километара. Цела рута износи 120 километара. – рекла је Милица и наставила

„Наш циљ је јасан – да сви пошаљу барем једну поруку за Ивана. 129 на 3030“

Дакле, пред њима је сад још 50-так километара пута, ових дана веома је топло и на нама Бечејцима је само да им пожелимо лепо време, мало свежије температуре док не стигну до фрушкогорских шума, тамо ће већ бити пријатније.

Породица Филипчев дочекала је угостила екипу у својој кући, но како каже мајка Иванова он се највише обрадовао гостима данас.

„Нама свим подршка веома значи јер оно што највише недостаје породицама у којима живе деца са инвалидитетом је недостатак подршке, солидарности и емпатије. Нису материјална средства најважнија, иако су значајна јер без њих лечење није могуће. Али још је важнији осећај да неко мисли на вас. Тај осећај доживели смо данас – на тргу, где су их дочекале комшије и просветари, и сада овде, у нашем дворишту. Ови људи ходају већ 50 километара и још их толико чека, по овом времену. А ништа не траже заузврат. Раде то јер верују да тако треба. Захваљујем се Милици, Александру, Марјану, Милошу, Нини, њиховим родитељима, полицији која их прати на сваком кораку… Немам речи. Ово је нешто што је потпуно неочекивано. Ганути смо и захвални свима.

И сам Иван је после, како је Кристина рекла тешког опоравка после операције, овога пута без икаквих проблема седео сатима у колицима, Окупљеним гостима и сам је изразио захвалност и рекао „Драго ми је. Срећан сам. Хвала вам. Много помажете.“ – рекао је то пре свега својим новим другарима. Иван је први пута данас након више од три месеца изашао из куће у двориште да би, као први домаћин дочекао госте.

Кристина Деметер Филипчев се захвалила свим учесницима у овој акцији и додала „До пре две недеље, ови људи су нам били потпуно непознати. А данас ходају за наше дете.“

Данас су се „пешацима“ у посети породици Филипчев придружили и двадесетак бициклиста који су пре два месеца возили до Стразбура,