„Вести од пре 100 година“ (2)

„Бечејске новине“ су биле локалне новине које су излазиле у периоду од почетка 60-тих до почетка 90-тих 20. века у Бечеју али оне у историји нашег града свакако нису биле прве је и пре тога било различитих облика локалне штампе скоро два века. Иако основане у новој држави (СФРЈ) након Другог светског рата „Бечејске новине“ су се најдиректније „наслањале“ на тај легат који су за собом оставиле локалне новине попут „Новог времена“ и сл. Једна од првих занимљивих рубрика била је намењена томе да укаже на континуитет штампе у Бечеју. У питању је била рубрика са вестима од „пре 70 година“. Те 1962. године „Бечејске новине“ су репринтовале вести које су биле актуелне негде на пресеку два века 19. и 20. Ова рубрика била је део формата „Бечејских новина” скоро целе прве године изласка. Неке од вести које су објавили у овој рубрици биле су веома интересантне из контекста друштвено-социјалне анализе једног давно прошлог времена. Но неке ствари се не мењају тако лако, показало се да је могуће и данас повући неке паралеле са актуелним догађањима па чак и неким ванвременски менталитетским специфичностима наше средине. Интересантан је и специфичан начин писања и схватања новинарства тог времена. У наредних неколико бројева пробрали смо неке од тих вести које су репринтоване у Бечејским новинама почетком 60-тих, уз наду да ће некима од вас бити илустративне и занимљиве за разумевање прошлости нашег града.


Град без новаца
Општинска каса зјапи празна и тако очекује људе који треба да приме плату. Са извесним зајмовима, ту и тамо набављеним, исплаћени су они који су баш чекали на вратима Општине. Онима којима је било тешко да чекају у реду, отишли су кући да наврате који други дан по свој новац. Међутим у општинској каси није остало ништа, поред тога људи се боје да неће ни бити новаца. Тако је на дан 3. јануара 1908. године у старобечејској општини било у каси равно 1 круна и 23 филера. Толико колико има и најсиромашнији надничар. Нечувено шта је дочекао Стари Бечеј. Није у стању да редовно плаћа ни услуге. Али, добра господо Управљачи, зар се не би могло наћи радикалније решење и помоћи се? Када већ у јануару тако стоји општинска каса шта ће бити у фебруару и марту? После свега не треба се чудити да општински чиновници не плаћају своје дугове када је могла Општина да банкротира овога тако богатог града? (Бечејске новине, 1908.)

Ваздушна лађа над нашим градом
Прошле недеље у петак примећена је над територијом Бечеја да бесциљно лута једна ваздушна лађа. Она је примећена и у суседним селима наше околине (Бачком Петровом Селу и Молу). Становништво је је заинтересовано гледало одакле је то дошло и дуго је посматрало. Ми смо сазнали да је приликом маневрисања из Берлина побегла ова лађа и вероватно је баш то та која лута над нашим градом. Забринути смо због судбине људи који се у њој налазе јер питање је каква ће их судбина задесити. У ствари када ће бити уништена. (Бечејске новине, 1908.)*

*Трагом ове вести потражили смо на интернету да ли има података о овом догађају, вест нам је била занимљива. У текстовима о ваздушним лађама тог времена сазнали смо да су се радионице за изградњу летелица у то време такмичиле у томе ко ће произвести што савременију и већу „ваздушну лађу“, доста експериментисали па се често дешавало да ти експерименти заврше катастрофално, да их ваздушне струје однесу далеко од места поласка и да над њима потпуно изгубе контролу. Углавном је у то време полигон за надметање било небо изнад равнице средње Европе као и небо над Швајцарском, Аустријом и Немачком па су се ове лађе често губиле овде или у Алпском подручју. (прим.аут.).

Велики промет странаца у Бечеју
Пошто и поред ратног времена стално расте промет страних особа у Бечеју, као и разне посете у Бечеј, власти су биле принуђене са строгошћу да контролишу разлоге одседања оволиког броја гостију. У току 1914. године било је преко пријавног одељења 3.200 страних људи који су дуже или краће време боравили у Бечеју. Овај велики промет странаца проузроковао је и велику администрацију и ангажовао једног службеника за књижење кретања тих људи. (Бечејске новине, 1914.)