Za godinu dana drastična poskupljenja hrane

Dok građani Srbije čekaju u redu u poštama za vaučere za turistički obilazak zemlje u prodavnicama u blizini te iste pošte štampaju se i u kase ubacuju nove cene velikog broja proizvoda i to na dnevnom nivou. Inflacija očigledno galopira i „statističke“ analize da ona još uvek ne prelazi jednocifrenu brojku sve manje su realne i više služe kao „psihološki“ efekat za manipulaciju građanima koji se nalaze u dilemi verovati sopstvenom iskustvu ili statističkim pokazateljima.

Igra toplo/hladno je očigledno odličan, skoro genijalan, manevar vlasti da građane navede da budu konstantno u panici šta će biti na zimu pa im cena krompira koji je u ovom trenutku poskupeo u odnosu na prošlu godinu skoro 200 posto izgleda beznačajno. Taj sistem „biće još gore“ dobar je i amortizer koji sprečava nezadovoljstvo građana uključujući i bilo kakav oblik pobune. Milion puta ponovljena floskula da je „svuda u svetu tako“, da se očekuje globalna apokalipsa ekonomije, da je rat u Ukrajini rezultirao dramatičnim poskupljenjem energenata, je takođe manevar skretanja pažnje sa devastirane ekonomije decenijama u državi u kojoj sve ubrzanije dolaze na naplatu sve greške (namerne ili iz nesposobnosti) u ekonomskoj politici zemlje poslednjih skoro trideset godina, urušavanje proizvodnje, zatvaranje fabrika nakon sumnjivih privatizacija, nelojalna konkurencija „stranih investitora“, korupcija, dominacija trgovinskog lobija … Globalna ekonomska kriza jeste realnost, rat u Ukrajini takođe ali svakako nije ista pozicija građana Nemačke ili Francuske u odnosu na poskupljenja prehrambenih namirnica sa njihovim standardom i našim gde astronomske cene hrane za naše male plate predstavljaju borbu za svakodnevno preživljavanje.

Ali dok brinemo o tome šta će nas zadesiti na zimu da pogledamo šta se dešava danas u prodavnicama pored nas.

Prema statističkim podacima, pa i onim zvaničnim hrana i piće poskupeli su za 18,8 odsto za godinu dana, najviše od svega kafa, čaj i kakao za 24,7 odsto, ali i meso koje je od juna prošle godine do danas poskupelo čak 23,8 odsto. Vlada Srbije je pre neki dan ograničila cenu svinjskog buta ali niko više ne sumnja da će trgovci pronaći način da ako ništa drugo bar dok traje ograničenje naprave veštačku nestašicu ili na neki drugi način zaobiđu ovu uredbu.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u junu u proseku su povećane za 1,6 odsto u odnosu na maj, objavio je Republički zavod za statistiku. Potrošačke cene u junu su za godinu dana, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane za 11,9 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2021. godine u proseku veće za 7,3 odsto. Ovo su oni najsuvlji statistički podaci ali realnost na policama prodavnica pokazuje da su poskupljenja znatno veća. Dok se neke osnovne namirnice i dalje donekle zauzdane sve što je izvan toga je poskupelo minimalno od 30 do 50 posto.

Povrće, ulje, mleko, sir i jaja, ali i riba, sve je to poskupelo 19 i više odsto, najmanje poskupljenje od 8,7 odsto je zabeleženo kod mineralnih voda, bezalkoholnih pića i sokova.

Alkoholna pića su poskupela 7,4 odsto za godinu dana, najviše vino, čak 13 odsto, a najmanje pivo šest odsto. Troškovi stanovanja, kao i računi za vodu i struju poskupeli su za 7,7 odsto, najviše čvrsta goriva, 28 odsto, ali nije zanemarljivo i poskupljenje materijala za popravke u stanovima od 18 odsto. Nameštaj je poskupeo gotovo 13 odsto, popravka nameštaja još više od toga nekih 14,2 odsto, a najmanji rast cena od pet odsto u ovom segmentu je kod tekstila.

Krompir u Srbiji je u maju ove godine bio skuplji 208,3 odsto nego pre godinu dana, objavio je danas Republički zavod za statistiku. Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u maju su u odnosu na isti mesec 2021. godine povećane 30,4 odsto.

Sve su ovo podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Cena pšenice veća je za 65,1 odsto, kukuruza 31,3 odsto, dok su mleko i jaja poskupeli su nešto više od 28 odsto.

Prema nekim anketama koje su rađene o tome koliko su rast cena i inflacija uticali na potrošačke navike i kućni budžet stanov- nika, čak 60 odsto ispitanika reklo je da za kupovinu hrane na mesečnom nivou izdvaja više od 30.000 dinara, a gotovo četvrtina je smanjila količinu hrane koju kupuje, trećina domaćinstava prešlo je na kupovinu jeftinijih proizvoda.

Dobar deo domaćinstava nema dovoljno sredstava ni za hranu, sve je veći broj onih koji se nalaze na ivici preživljavanja.