Пољопривреда: Жетва пшенице и откуп

Према свим анализама и наводима који се могу наћи у званичним изворима овогодишња жетва је посебно у Војводини донекле подбацила, нису задовољена очекивања. То се односи и на бечејски атар. Оно што такође забрињава пољопривреднике је и релативно ниска цена откупа ове житарице.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио је да је Влада Србије одобрила да Републичка дирекција за робне резерве изврши куповину до 131.000 тона меркантилне пшенице рода 2022. године по цени од 40 динара за килограм са укљученим ПДВ-ом. Куповина меркантилне пшенице биће извршена уз посредовање Продуктне берзе. Пшеница ће се куповати од физичких лица – носилаца регистрованих пољопривредних породичних газдинстава и осталих привредних субјеката. Минимална количина која се купује од једног породичног газдинства је 10 тона, док је минимум пшенице који се купује од привредног субјекта 100 тона. Према наводима из Владе пшеница мора бити домаћа и из овогодишњег рода, зрела, здрава, без знакова плесни, страних мириса и укуса, погодна за људску исхрану, незаражена пшеничним болестима и штеточинама. Тражени елементи квалитета су хектолитарска маса минимално 76кг/хл, влага максимално 13 одсто, укупне примесе максимално два одсто од чега неорганског порекла максимално 0,25 одсто. Садржај протеина минимално мора бити 11,5 одсто на суву материју.

То је оно што је Влада Србије поручила ратарима одмах на- кон жетве. Но, ратарима очигледно не одговора оваква цена новог рода, која је на Продуктној берзи за сада 36 динара без ПДВ-а, а нису превише задовољни ни понудом Републичких робних резерви. Већина од њих ће се одлучити да, судећи према реакцијама на ову понуду Владе, сачека и да прати збивања на тржишту јер се надају вишим цене. Ово је за све ратаре веома ризична одлука јер је новац од пшенице пољопривредницима увек први приход у години а те паре су им потребне за животне трошкове и да покрију трошкове скупе сетве. За сада многи су сместили жито у силосе у нади да ће се поновити прошла година, када је трговање пшеницом кренуло са 23,2 динара, а крајем маја пшеница коштала више него дупло скупље, 48,4 динара. Аграрни аналитичари ипак процењују да је то био ценовни максимум и да род из ове жетве неће више ићи навише брзином као прошле године. Ратарима би годило због скупих трошкова сетве, предстојећег сејања и зараде да нови род кошта бар 45 динара, али су за то, бар сада изгледи мали.

И за бечејске ратаре је пролећна суша била прилично лоша па је тако према неким првим проценама стручњака род скоро преполовљен, приноси су чак дупло мањи. Већа откупна цена жита би донекле спасила ситуацију у којој се налазе. Остаје да се види да ли ће се ратарима оваква калкулација са задржавањем жита у силосима исплатити на крају