За годину дана драстична поскупљења хране

Док грађани Србије чекају у реду у поштама за ваучере за туристички обилазак земље у продавницама у близини те исте поште штампају се и у касе убацују нове цене великог броја производа и то на дневном нивоу. Инфлација очигледно галопира и „статистичке“ анализе да она још увек не прелази једноцифрену бројку све мање су реалне и више служе као „психолошки“ ефекат за манипулацију грађанима који се налазе у дилеми веровати сопственом искуству или статистичким показатељима.

Игра топло/хладно је очигледно одличан, скоро генијалан, маневар власти да грађане наведе да буду константно у паници шта ће бити на зиму па им цена кромпира који је у овом тренутку поскупео у односу на прошлу годину скоро 200 посто изгледа безначајно. Тај систем „биће још горе“ добар је и амортизер који спречава незадовољство грађана укључујући и било какав облик побуне. Милион пута поновљена флоскула да је „свуда у свету тако“, да се очекује глобална апокалипса економије, да је рат у Украјини резултирао драматичним поскупљењем енергената, је такође маневар скретања пажње са девастиране економије деценијама у држави у којој све убрзаније долазе на наплату све грешке (намерне или из неспособности) у економској политици земље последњих скоро тридесет година, урушавање производње, затварање фабрика након сумњивих приватизација, нелојална конкуренција „страних инвеститора“, корупција, доминација трговинског лобија … Глобална економска криза јесте реалност, рат у Украјини такође али свакако није иста позиција грађана Немачке или Француске у односу на поскупљења прехрамбених намирница са њиховим стандардом и нашим где астрономске цене хране за наше мале плате представљају борбу за свакодневно преживљавање.

Али док бринемо о томе шта ће нас задесити на зиму да погледамо шта се дешава данас у продавницама поред нас.

Према статистичким подацима, па и оним званичним храна и пиће поскупели су за 18,8 одсто за годину дана, највише од свега кафа, чај и какао за 24,7 одсто, али и месо које је од јуна прошле године до данас поскупело чак 23,8 одсто. Влада Србије је пре неки дан ограничила цену свињског бута али нико више не сумња да ће трговци пронаћи начин да ако ништа друго бар док траје ограничење направе вештачку несташицу или на неки други начин заобиђу ову уредбу.

Цене производа и услуга личне потрошње у јуну у просеку су повећане за 1,6 одсто у односу на мај, објавио је Републички завод за статистику. Потрошачке цене у јуну су за годину дана, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане за 11,9 одсто, док су у поређењу са децембром 2021. године у просеку веће за 7,3 одсто. Ово су они најсувљи статистички подаци али реалност на полицама продавница показује да су поскупљења знатно већа. Док се неке основне намирнице и даље донекле зауздане све што је изван тога је поскупело минимално од 30 до 50 посто.

Поврће, уље, млеко, сир и јаја, али и риба, све је то поскупело 19 и више одсто, најмање поскупљење од 8,7 одсто је забележено код минералних вода, безалкохолних пића и сокова.

Алкохолна пића су поскупела 7,4 одсто за годину дана, највише вино, чак 13 одсто, а најмање пиво шест одсто. Трошкови становања, као и рачуни за воду и струју поскупели су за 7,7 одсто, највише чврста горива, 28 одсто, али није занемарљиво и поскупљење материјала за поправке у становима од 18 одсто. Намештај је поскупео готово 13 одсто, поправка намештаја још више од тога неких 14,2 одсто, а најмањи раст цена од пет одсто у овом сегменту је код текстила.

Кромпир у Србији је у мају ове године био скупљи 208,3 одсто него пре годину дана, објавио је данас Републички завод за статистику. Цене производа пољопривреде и рибарства у мају су у односу на исти месец 2021. године повећане 30,4 одсто.

Све су ово подаци Републичког завода за статистику.

Цена пшенице већа је за 65,1 одсто, кукуруза 31,3 одсто, док су млеко и јаја поскупели су нешто више од 28 одсто.

Према неким анкетама које су рађене о томе колико су раст цена и инфлација утицали на потрошачке навике и кућни буџет станов- ника, чак 60 одсто испитаника рекло је да за куповину хране на месечном нивоу издваја више од 30.000 динара, а готово четвртина је смањила количину хране коју купује, трећина домаћинстава прешло је на куповину јефтинијих производа.

Добар део домаћинстава нема довољно средстава ни за храну, све је већи број оних који се налазе на ивици преживљавања.