Зар морамо увек да будемо добро?

Живимо у доба технологије, друштвених мрежа, све живо нам је доступно у сваком тренутку. Слика коју у већини случајева видимо је готово идеална,а са друге стране омладински радници и други људи који раде са младима попут психолога подстичу о важности бриге о менталном здрављу.

Према Алтернативном извештају о положају младих, које сваке године издаје Кровна организација Србије, око 68% младих суочило се са стресом, 48,3% с ансксиозношћу и 32, 3% са депресијом.

Немогуће је не запитати се, зашто је то тако?

Психолози дефинишу анксиозност као осећај забринутости, страха или нелагоде који се јавља као реакција на одређену ситуацију или догађај.

Самим тим што се страх прожима кроз ансиозност, на одлуку да ли ћемо се уопште осмелити да разговарамо о својим „демонима“ са члановима породице или пријатељима, подстакло ме је управо да са својим вршњацима, кроз анонимну анкету проверим да ли емотивност представља слабост у друштву.

Већина се сложила да наше емоције могу бити слабост у одређеним ситуацијама, када је у питању нека тема која нас излаже рањивим, коју неки други људи могу да искористе против нас.

„Са људима са којима осећам да нисам довољно добра или имају неки пик на мене, не бих волела да ме виде у рањивом стању. Јер имам осећај као да би ме после ниже гледали, више волим да са људима изгледам стоички. А са људима мени блиским ми није никакав проблем, јер првенствено имам поверења у њих и јер они исто деле своју људску емотивну природу са мном“, одговор је једне учеснице анкете.

Кад смо код изгледања стоички, баш пре неки дан пуштен је један кратки цртани на Минимаксу који је моја сестра гледала. Тема је била неустрашивост, приказна кроз агресију и доказивање ко је јачи, само зато што један од ликова цртаног филма није уважио другог. Чини ми се да управо због не показивања емоција врло често можемо да планемо, нападамо физички или грубим речима.

Друга учесница анкете објаснила је како нас емоције спајају кроз разне сфере у животу попут плеса, сликарства, песме, па и филма.

„Сматрам да нас емоције чине људима, јер управо оне дају дубину нашем искуству живота. Емоције нас мотивишу да чинимо добра дела, али нас и уче важним лекцијама кроз патњу. Без емоција, наши поступци би били механички и без значења. А и сматрам да нас повезују са другим људима. Па ето чак и уметност, музика и књижевност не би имале смисла без емотивне реакције коју изазивају.“

Стекла сам утисак да је грех имати другачије мишљење од већине, имати вишак или мањак килаже а да ти неко не каже да си дебео или танак као гранчица. Да те не осуде да си слабић и помисле да си лако поводљива особа, па онда креће креирање заштитне слике себе, да случајно не бисмо имали мане у доба савршенства.

Ментално здравље није само одлазак код психолога, ако мене питате, већ да будемо добри и у миру са самим собом. Да разумемо своје емоције и реакције. Један учесник је чак рекао да верује да у сваком тренутку треба слушати емоције. Ево једног реторичког питања за крај:

Да ли је океј да будемо несавршени?