Железнице Србије: Расходовање бечејске пруге

Пруга у Бечеју није у функцији већ деценијама, пружни прелази су бетонирани и делом је један део саме пруге уклоњен. Ипак, тек сада је и званично Железница Србије решила да крене са расходовањем инфраструктуре бечејске пруге. Предузеће Инфраструктура железнице Србије објавило је јавни позив за продају старих шина, старог колосечног прибора, скретница које су скинуте са 15 деоница на којима је укинут саобраћај. Добар део тих деоница је у Војводини и чини се да је Бечеј у седишту тог потеза.

Расходовањем се практично укидају следеће деонице: Бечеј– Сента, Сента –Кањижа, Сечањ – Јаша Томић, Сомбор – Бачки Брег, Сомбор – Риђица, Владимировци – Ковин, Бечеј – Врбас, Зрењанин фабрика – Вршац, Хоргош – Кањижа, Каравуково – Бач, Петроварадин – Беочин, Жабаљ – Бечеј, Чуруг – Бечеј, Кикинда – Банатско Аранђелово, Сомбор – Апатин фабрика и Сопот Пожаревачки – Костолац.

Бечејска пруга и све остале које се налазе на овом списку затваране су једна по једна због смањеног броја путника на тим линијама које су временом избациване из реда вожње, а на списку има и деоница на којима возова нема дуже од четири деценије. „Инфраструктура железнице Србијеˮ је изабрала фирму која ће демонтирати 435 километара пруга, поједине локалне самоуправе већ имају планове како ће искористити простор који ће бити ослобођен за бициклистичке стазе, а поједини стручњаци ипак сматрају да је пре одлуке о њиховом уклањању требало урадити опсежније анализе потреба и грађана и привреде на територији на којој се ове локалне железничке саобраћајнице налазе.

Да ли заиста ове линије и железничка инфраструктура у нашој општини пруге нису могле бити сачуване? Пре шест година бечејска локална самоуправа се изјаснила да не жели да сачува/одржава пругу јер није у могућности да финансира инфраструктуру. У том тренутку већ двадесетак година пруга није била у функцији и саобраћај се није одвијао. Тада је читав тај процес расходовања био обустављен јер је тражена дорада и евентуална ревизија читавог плана Железнице Србије. Покрајина је тада ставила примедбу да је већина планираних затварања деоница на територији Војводине и да би се тим поступком угрозила читава железничка инфраструктура на територији Србије.

У сваком случају овим новим поступком Бечеј коначно остаје без могућности да се процес заустави и ревидира. Јер „Инфраструктураˮ је већ потписала уговор са компанијом ЗГОП из Новог Сада о продаји шина, скретница, скретничких делова и колосечног прибора који се буду добили приликом демонтаже тих 15 пруга у Србији. Реч је о око 25.000 тона секундарних сировина, чијом продајом у старо гвожђе ће ово јавно предузеће зарадити нешто више од 302 милиона динара. Поред тога друго предузеће из концерна „Железнице Србије“, „Србија Карго“ такође најављује да ће почети са продајом имовине. Приликом „разбијања“ 2016. године предузећа Железнице Србије на четири посебна предузећа која самостално функционишу остатак бечејске инфраструктуре у виду зграде старе железничке станице и помоћних објеката једним делом припало је основном предузећу АД „Железнице“ а један део је припао предузећу „Србија Карго“ па је тако зграда саме станице која у катастру носи број 8006 (грађевинско земљиште под зградом од 769 м2) у државном власништву али право коришћења има фирма „Железнице“ АД, док је друга зграда која налази под бројем 8008 (такође парцела регистрована као грађевинско земљиште под зградом од 767 м2). Поред тога Железница Србије АД има право коришћења и парцеле 7994/1 која је такође регистрована као грађевинско земљиште и налази се иза пруге. Сви објекти и парцеле налазе се на петровоселском путу.

Ова предузећа су најавила продају објеката у свом власништву и за сада продају оне рентабилније и атрактивније објекте у Београду, Нишу или Новом Саду. Колико ће удела у свему томе имати локалне самоуправе остаје да се види. Када је у питању ова продаја која је у току (шина, скретница и др.) добар део локалних самоуправа већ је наменило ове парцеле за доградњу бициклистичких стаза или за неке дуге објекте.  Није познато да ли у локалној самоуправи постоји нека иницијатива како искористити овај простор. Предузеће „Инфраструктура железнице Србије“ ипак очекује  да ће управо распродаја старе инфраструктуре довести до даљег развоја.

Једно је сигурно последњи воз за Бечеј је одавно прошао и ту нема назад. Сада је остала само руинирана станична зграда уз пар помоћних објеката која пропада док се коначно сама не уруши. Из предузеће Железница Србије кажу да је све то у корист развоја железничког саобраћаја у Србији јер ће расходовање старе нерентабилне железничке мреже донети значајна средства и ресурсе за изградњу толико обећаваних „брзих пруга“ Србије.

„Осим значајних прихода које ће на овај начин остварити Инфраструктура железнице Србије, биће уклоњена стара инфраструктура и пруге, од којих се на многима већ деценијама не одвија саобраћај возова, чиме ће локалним самоуправама у Војводини бити омогућено да се брже и боље развијајуˮ, каже се у саопштењу ове компаније.