Зимска исхрана и зачини

Кад овако зазими има логике да се мало позабавимо и променом начина исхране, под тим не подразумевамо да се напакује фрижидер сланином и кобасицама и остацима подварка, него да се мало озбиљније упознамо које су то намирнице које могу да помогну да се и природно угрејемо и осећамо боље кад већ морамо да изађемо из куће.
Тамно наранџасто је сезонска боја, углавном због повећане потребе за бета-каротином па је у ово време најбоље кувати бундеве, слатки кромпир, редован кромпир, цвекла, мркву али и све што што је коренасто а расте у хладнијим крајевима (лук, репа, целер). Што је још важније кувајте чешће (успут ћете и кухињу загрејати), супе, чорбе. Када су протеини у питању у ово зимско време они су веома важни и најбоље их је конзумирати кроз орашасте плодове (бадем, ораси) али и кроз намирнице као што је пасуљ, сочиво, јогурт, пилетина, јунетина, свињетина и јагњетина.
На расположење (а и да се некако прогута та репа или бундева) најбоље је употребити праве „зимске зачине“. За почетак научите да користите зачине и одређене ароматичне намирнице, не само веће количине соли да употпуните укус јела. Ту могу да помогну орашасти плодови, семење и слично.
Црни бибер, кардамон, кајенски бибер, цимет, бели лук, ђумбир, рен, морски орашчић, могу да вас угреју а већина ових зачина помажу и у заштити против инфекција, имају антисептичко дејство, добро делују на побољшање циркулације и респираторне органе.
Поред хране повољно на здравље али и расположење утичи и чајеви, пре свега чај од ђумбира и камилице. Чајеве је најбоље пити топле и што чешће, не треба пити баш врело јер на тај начин усклађујете унутрашњу и спољну температура.