Народна библиотека Бечеј: Представљена монографија „Равница ће га памтити”

У Народној библиотеци у Бечеју је у петак 9 јула представљена монографија „Равница ће га памтити – Исидор Хаднађев” чији су аутори историчар Драгиша Славић и етномузиколог и професор тамбуре у бечејској Музичкој школи „Петар Коњовић“ Дејан Петковић. Представљању књиге присуствовао је и магистар музикологије Душан Михалек.

За историју Бечеја Исидор Хаднађев пре свега је важан као оснивач музичке школе у Бечеју након Другог светског рата, тачније 1948. године. Био је и први директор новоосноване школе. Но, за историју музике он је пре свега значајан композитор, музички педагог, хоровођа и уметнички директор вокалних и инструменталних састава. Био је истакнута је ауторска фигура музичког живота Војводине XX века. Још као дете научио је да свира виолину и тамбуру и често је свирао са оркестрима старијих музичара на жетелачким свечаностима.

Исидор Хаднађев рођен је 1909. године у Старом Бечеју, 1928 год. завршио је Учитељску школу у Сомбору, где је стекао и основно музичко образовање код познатог педагога Антона (Туне) Освалда. Своје музичко усавршавање наставио је у музичкој школи „Станковић“ у Београду 1934. год. и на музичкој академији у Београду (1949 и 1950.) код познатог музичког педагога Академика Михајла Вукдраговића. У периоду између два светска рата Исидор Хаднађев се посебно истакао на пољу хорске музике као хоровођа неколико познатих мешовитих хорова. За свој стваралачки рад на унапређењу развоја хорске музике одликован је 1938. године Орденом и Дипломом Савезне Јужнословенске певачке жупе у Београду.

После рата 1948. год. основао је Музичку школу у Бечеју која је убрзо постала центар културног и музичког живота града, где је пуних 12 година био њен директор. Почетком 50-тих Исидор Хаднађев је први на овим просторима увео тамбуру као редован предмет у наставни програм музичке школе у Бечеју. Најбољи ученици из ове школе су касније постали водећи чланови тамбурашког оркестра Радио Новог Сада, међу којима су најпознатији Чича Сладић и његова браћа, као и чувени Јаника Балаж који је повремено долазио у Музичку школу на часове тамбуре.

Посебне заслуге и лични допринос дао је на пољу унапређења тамбуре као народног инструмента учествујући заједно са Савом Вукосављевим и Бранком Ченејцем у изради уџбеника „Школа за тамбуру“ који је издао Савез музичких друштава Србије. Од почетка 60-тих Исидор Хаднађев је ради као главни уредник народне музике у Радио НС. Био је аутор бројних познатих радио емисија и програмских серијала, који су дуже од две деценије представљали окосницу музичког програма РНС.

На пољу мелографског рада, прикупио је и забележио преко 650 аутентичних изворних народних песама. Компоновао је и обрадио бројна кола и инструменталне композиције. Посебну пажњу посветио је стварању великог броја сопствених композиција народних песама и сплетова народне музике. Његове ауторске композиције певали су и Звонко Богдан, Преграг Гојковић Цуне, Мерима Његомир и други познати певачи. Већина песама су биле народне песме са препознатљивим војвођанским мотивима. За свој дугогодишњи рад на пољу развоја, унапређења и ширењу музичке културе Исидор Хаднађев је добио многобројне награде и признања.

Дода ли се свему да је био плодан композитор и аранжер, затим сакупљач старих народних мелодија, чиме их је спасио од заборава, потом две деценије музички уредник у Радио Новом Саду, да је писањем уџбеника за тамбуру дао пуни допринос да се овај инструмент сматра народним, онда је разумљиво што се родила идеја да се напише монографија о животу и раду Исидора Хаднађева (1909 – 1990.).

Разговор са ауторима у Народној библиотеци у Бечеју водила је Маријана Ђаковић, а у музичком делу програма учествовао је и тамбурашки оркестар „Бисер“ из Темерина на челу са са примашем Душицом Шевом, професорком тамбуре у бечејској Музичкој школи.
Биографија је написана на иницијативу Исидоровог сина Станислава који је и ангажовао ауторе да се подробније позабаве прикупљањем грађе за ову књигу која ће сада за дужи низ година бити сведочантво о раду и заоставштини овог изузетног уметника.
Представљању ове монографије присуствовала је и породица Исидоре Хаднађева. Драгиша Славић, један од аутора књиге „Равница ће га памтити“ такође је покренуо током ове вечери и иницијативу да бечејка Музичка школа „Петар Коњовић“ промени име и добије назив свог оснивача „Исидор Хаднађев“.

Након разговора о књизи у башти Народне библиотеке оркестар је и засвирао неке од песама Исидора Хаднађева.