OŠ „Petefi Šandor“: slučaj škole u Mileševu

Na konferenciji za štampu OŠ „Petefi Šandor“. koja je nekim drugim povodom bila sazvana za 17. septembar 2020. godine. direktorica Gabrijela Potrebić Težer je govorila i o slučaju škole u Mileševu. Roditelji dece koja ovu školu pohađaju u objektu u Mileševu su od početke ove školske godine odbili da puste decu na na nastavu jer je, zbog neuslovnosti i planova za rekonstrukciju objekta u ovom selu, premeštena u objekat u Drljanu.  Roditelji su protestvovali zbog selidbe odeljenja u drugi objekat, komentarisali na društvenim mrežama, potpisivali onlajn peticiju da se spreči „ukidanje škole“. Pre nekoliko nedelja je predsednik opštine Bečej, Dragan Tošić, izjavio da je potrebno de se zgrada u Mileševu rekonstruiše jer je to trenutno najlošiji školski objekat u opštini i da je potrebno da se promeni drvenarija, uradi detaljnija rekonstrukcije enterijera, reši pitanje grejanja pa je neophodno da se deca izmeste u novouređen školski objekat u Drljanu. S obzirom da je u pitanju ista mesna zajednica i da je razdaljina između dve škole nešto malo više od jednog kilometra, jedino odeljenje u Mileševu trebalo je da ovu godinu počne i da pohađa u školi u Drljanu. U pitanju je sedmoro dece uzrasta od prvog do četvrtog razreda. Roditelji su odbili da pošanju decu u zgradu u Drljanu, pokrenuli peticiju da se zaustavi proces ukidanja škole u selu sa argumentacijom da se na taj način ubija selo koje ostaje bez škole, da je velika udaljenost objekta za tako malu decu, da je put između dve škole nebezbedan i da su deca i roditelji emotivno vezani za svoju školu. Iz Opštine su nadležni nakon ovih primedbi pokrenuli inicijativu da Bečejprevoz organizuje svakodnevni prevoz dece što nije zadovoljilo roditelje jer i danas deca iz Mileševa još uvek ne pohađaju nastavu.

Oba objekta i u Mileševu i u Drljanu su u nadležnosti OŠ „Petefi Šandor“ pa smo pitali direktoricu Gabrijelu Potrebić Težer šta se trenutno događa kada je ovaj problem u pitanju.

„Zamenica predsednika opštine i predstavnici vrtića i škola su 25. avgusta bili u selu i održali su roditeljski sastanak sa roditeljima dece učenika škole u Mileševu, u pitanju su četiri roditelja i sedmoro dece. Oni su tada svojim potpisom potvrdili da će deca 1. septembra krenuti u školu,  mi smo taj zapisnik dobili, u pitanju je državna (školska) zgrada, i na nama je da obezbedimo maksimalno dobre uslove za održavanje nastave a to je trenutno moguće jedinu u Drljanu, nama je rečeno od strane osnivača da se to odeljenje premešta u istu mesnu zajednicu, samo u drugu zgradu. Od 1. septembra učiteljica je svaki dan u tom objektu i čeka decu, uzalud. Ne mogu da razumem  razlog za nepohađanje nastave dece koji je, prema navodima roditelja, „emotivna vezanost za zgradu škole“ i problem što je negde oko kilometar razdaljina između dva objekta. Ako tako gledamo onda bi i drugi delovi grada trebalo da imaju svoje škole: Picoder, delovi Novog Sela, ili svako naselje u gradu. Nama je pre svega cilj i zadatak da toj deci obezbedimo najbolje uslove za nastavu. Čak i kad bi danas, ovog trena,  bila započeta rekonstrukcija škole u Mileševu, i to od strane osnivača koji je zaužen da održava objekte škola, bilo bi potrebno za realizaciju godinu dana. Da li bi i tada deca sledećih godinu dana sedela ispred škole i ne bi pohađala nastavu dok se to radi. Mislim da bi roditelji, kao i uvek do sada, trebalo da razmišljaju tako da svojoj deci obezbede najbolje uslove za školovanje i rad, koje mi u ovom momentu imamo u Drljanu, ponavljam u istoj mesnoj zajednici, imamo obezbeđeno kvalitetno grejanje, dobar internet možda čak i bolje uslove nego neke škole u Bečeju. U svakom slučaju situacija trenutno je da dece na pohađaju nastavu a roditelji govore o nekoj onlajn nastavi za šta je bilo obavezno da se izjasne (ako to žele zbog epidemije) do  kraja avgusta. Onlajn nastava nije samo gledanje TV programa ili edukacija od strane roditelja ili bilo koga iz porodice ko je nestručan nego i interaktivna nastava sa učiteljicom. Dete čak i ako prati nastavu na TV-u mora imati kontakt sa učiteljicom da šalje domaće zadatke, da učitelj ima mogućnost da pregleda rad i vrati detetu ispravljen i pregledan zadatak. Rad dece mora da prati adekvatno stručno lice. Mislim da je ovo što sada rade roditelji te dece krajnje neozbiljno i neodgovorno i mi smo to prijavili Centru za socijalni rad jer je to naša zakonska obaveza i jer smatramo da ti roditelji ne postupaju u interesu dece. Prema nekim nezvaničnim informacijama ima tu svega u pozadini priče čak i nekih političkih pritisaka i drugih interesa i manipulacija roditeljima. Pre desetak godina smo u Drljanu imali sličan slučaj da zgrada nije bila u dobrom stanju, jedan deo objekta je bio neupotrebljiv i deca iz predškolske grupe, iz vrtića su bila premeštena u objekat u Mileševu koji je tada bio u mnogo bolje opremljen, ti roditelji su bez problema decu vodili tamo. Kad su se stvorili uslovi oni su se vratili nazad u Drljan.“

Da li je Ministarstvo prosvete upućeno u to da je škola u Mileševu zatvorena i koji je njihov stav o tome?

Oni su samo tražili od nas izveštaj, ja sam Ministarstvu poslala hronološki izveštaj o našim aktivnostima što se tiče te škole. Iskreno, ja sam sasvim drugačije zamišljala taj prelaz iz jedne u drugu školu kao jedan divan momenat. Još negde pred kraj juna meseca zakazala sam jedan zajednički događaj svih grupa iz Mileševa i Drljana u novom objektu koji je tada već bio otvoren, htela sam da u tom novom dvorištu svečano podelimo zajednički knjižice i da se deca druže. Roditelji iz Mileševa su tada mi javili da oni neće dovesti decu i da neće doći da preuzmu tamo knjižice. Ja sam sledeći dan prešla u Mileševo gde je ponovo organizovana dodela knjižica za decu iz tog objekta sa namerom da razgovaram sa njima, da ih zamolim da dođu u Drljan da pogledaju objekat, da vide da je to bolji prostor i adekvatniji za rad. Moram da naglasim da to nije deo sela u koji oni ne zalaze, pored objekta škole je i pijaca i Dom zdravlja je u blizini gde oni dolaze svaki dan. Naša profesorica engleskog jezika je prošle godine npr. iz jedne škole u drugu svaki dan išla peške da predaje i održi časove. Roditelji ni tada nisu došli na tu podelu knjižica u objektu u Mileševu. Ja sam još jednom tokom leta ponovo zakazale jedno druženje dece iz obe škole ali bez uspeha. Mi smo se maksimalno angažovali da se deca prilagode na novi objekat da steknu drugare i da se povežu i to je ono što je bilo u našoj moći. Na našu argumentaciju da sad škola u Drljanu ima i salu za fizičko i rešeno grejanje dobili smo kao odgovor pitanje zašto to nije obezbeđeno i u Mileševu. Vi znate u kakvim vremenima mi živimo danas i mi smo srećni što smo i tu jednu zgradu  uspeli ovako da osposobimo, a i to je potrajalo skoro 12 godine da se završi. Ideja nove sekretarke MZ Mileševo bila je, da dok ne počne rekonstrukcija tog objekta u Mileševu, taj prostor se iskorirsti za okupljanja starijih meštana sela ili mladih, za neko druženje, gde će boraviti tu u tom prostoru odrasle osobe sat, dva, jer to je za takve svrhe sasvim upotrebljiv prostor i u ovom stanju u kojem je sada. Svakako nije za upotrebu kad je celodnevni boravak dece u školi u pitanju ali za neke druge aktivnosti odraslih još uvek jeste. Na taj način bi se obogatio i društveni život u selu što je potpuno suprotno u odnosu na argumentaciju sa druge strane da sve ovo vodi izumiranju sela. Dakle, da ponovim, da je ministarstvo upoznato i saglasno sa ovom našom odlukom, naš školski plan je usvojen i tamo u planu stoji da mi imamo jedan objekat, to je podržala i Školska uprava u Novom Sadu i sve druge relevantne i edukativne institucije kao i naš osnivač Opština Bečej. Moram još da naglasim da posle deset dana nepohađanja nastave po zakonu slede prijave za roditelje i to najpre  Centru za socijalni rad sa naše strane a nakon toga ide prijava sa njihove strane opštinskom sudu. Tih deset dana ističe uskoro, mi smo to roditeljima predočili na šta su oni meni odgovorili da ja njima pretim.“