ОШ „Петефи Шандор“: случај школе у Милешеву

На конференцији за штампу ОШ „Петефи Шандор“. која је неким другим поводом била сазвана за 17. септембар 2020. године. директорица Габријела Потребић Тежер је говорила и о случају школе у Милешеву. Родитељи деце која ову школу похађају у објекту у Милешеву су од почетке ове школске године одбили да пусте децу на на наставу јер је, због неусловности и планова за реконструкцију објекта у овом селу, премештена у објекат у Дрљану.  Родитељи су протествовали због селидбе одељења у други објекат, коментарисали на друштвеним мрежама, потписивали онлајн петицију да се спречи „укидање школе“. Пре неколико недеља је председник општине Бечеј, Драган Тошић, изјавио да је потребно де се зграда у Милешеву реконструише јер је то тренутно најлошији школски објекат у општини и да је потребно да се промени дрвенарија, уради детаљнија реконструкције ентеријера, реши питање грејања па је неопходно да се деца изместе у новоуређен школски објекат у Дрљану. С обзиром да је у питању иста месна заједница и да је раздаљина између две школе нешто мало више од једног километра, једино одељење у Милешеву требало је да ову годину почне и да похађа у школи у Дрљану. У питању је седморо деце узраста од првог до четвртог разреда. Родитељи су одбили да пошању децу у зграду у Дрљану, покренули петицију да се заустави процес укидања школе у селу са аргументацијом да се на тај начин убија село које остаје без школе, да је велика удаљеност објекта за тако малу децу, да је пут између две школе небезбедан и да су деца и родитељи емотивно везани за своју школу. Из Општине су надлежни након ових примедби покренули иницијативу да Бечејпревоз организује свакодневни превоз деце што није задовољило родитеље јер и данас деца из Милешева још увек не похађају наставу.

Оба објекта и у Милешеву и у Дрљану су у надлежности ОШ „Петефи Шандор“ па смо питали директорицу Габријелу Потребић Тежер шта се тренутно догађа када је овај проблем у питању.

„Заменица председника општине и представници вртића и школа су 25. августа били у селу и одржали су родитељски састанак са родитељима деце ученика школе у Милешеву, у питању су четири родитеља и седморо деце. Они су тада својим потписом потврдили да ће деца 1. септембра кренути у школу,  ми смо тај записник добили, у питању је државна (школска) зграда, и на нама је да обезбедимо максимално добре услове за одржавање наставе а то је тренутно могуће једину у Дрљану, нама је речено од стране оснивача да се то одељење премешта у исту месну заједницу, само у другу зграду. Од 1. септембра учитељица је сваки дан у том објекту и чека децу, узалуд. Не могу да разумем  разлог за непохађање наставе деце који је, према наводима родитеља, „емотивна везаност за зграду школе“ и проблем што је негде око километар раздаљина између два објекта. Ако тако гледамо онда би и други делови града требало да имају своје школе: Пицодер, делови Новог Села, или свако насеље у граду. Нама је пре свега циљ и задатак да тој деци обезбедимо најбоље услове за наставу. Чак и кад би данас, овог трена,  била започета реконструкција школе у Милешеву, и то од стране оснивача који је заужен да одржава објекте школа, било би потребно за реализацију годину дана. Да ли би и тада деца следећих годину дана седела испред школе и не би похађала наставу док се то ради. Мислим да би родитељи, као и увек до сада, требало да размишљају тако да својој деци обезбеде најбоље услове за школовање и рад, које ми у овом моменту имамо у Дрљану, понављам у истој месној заједници, имамо обезбеђено квалитетно грејање, добар интернет можда чак и боље услове него неке школе у Бечеју. У сваком случају ситуација тренутно је да деце на похађају наставу а родитељи говоре о некој онлајн настави за шта је било обавезно да се изјасне (ако то желе због епидемије) до  краја августа. Онлајн настава није само гледање ТВ програма или едукација од стране родитеља или било кога из породице ко је нестручан него и интерактивна настава са учитељицом. Дете чак и ако прати наставу на ТВ-у мора имати контакт са учитељицом да шаље домаће задатке, да учитељ има могућност да прегледа рад и врати детету исправљен и прегледан задатак. Рад деце мора да прати адекватно стручно лице. Мислим да је ово што сада раде родитељи те деце крајње неозбиљно и неодговорно и ми смо то пријавили Центру за социјални рад јер је то наша законска обавеза и јер сматрамо да ти родитељи не поступају у интересу деце. Према неким незваничним информацијама има ту свега у позадини приче чак и неких политичких притисака и других интереса и манипулација родитељима. Пре десетак година смо у Дрљану имали сличан случај да зграда није била у добром стању, један део објекта је био неупотребљив и деца из предшколске групе, из вртића су била премештена у објекат у Милешеву који је тада био у много боље опремљен, ти родитељи су без проблема децу водили тамо. Кад су се створили услови они су се вратили назад у Дрљан.“

Да ли је Министарство просвете упућено у то да је школа у Милешеву затворена и који је њихов став о томе?

Они су само тражили од нас извештај, ја сам Министарству послала хронолошки извештај о нашим активностима што се тиче те школе. Искрено, ја сам сасвим другачије замишљала тај прелаз из једне у другу школу као један диван моменат. Још негде пред крај јуна месеца заказала сам један заједнички догађај свих група из Милешева и Дрљана у новом објекту који је тада већ био отворен, хтела сам да у том новом дворишту свечано поделимо заједнички књижице и да се деца друже. Родитељи из Милешева су тада ми јавили да они неће довести децу и да неће доћи да преузму тамо књижице. Ја сам следећи дан прешла у Милешево где је поново организована додела књижица за децу из тог објекта са намером да разговарам са њима, да их замолим да дођу у Дрљан да погледају објекат, да виде да је то бољи простор и адекватнији за рад. Морам да нагласим да то није део села у који они не залазе, поред објекта школе је и пијаца и Дом здравља је у близини где они долазе сваки дан. Наша професорица енглеског језика је прошле године нпр. из једне школе у другу сваки дан ишла пешке да предаје и одржи часове. Родитељи ни тада нису дошли на ту поделу књижица у објекту у Милешеву. Ја сам још једном током лета поново заказале једно дружење деце из обе школе али без успеха. Ми смо се максимално ангажовали да се деца прилагоде на нови објекат да стекну другаре и да се повежу и то је оно што је било у нашој моћи. На нашу аргументацију да сад школа у Дрљану има и салу за физичко и решено грејање добили смо као одговор питање зашто то није обезбеђено и у Милешеву. Ви знате у каквим временима ми живимо данас и ми смо срећни што смо и ту једну зграду  успели овако да оспособимо, а и то је потрајало скоро 12 године да се заврши. Идеја нове секретарке МЗ Милешево била је, да док не почне реконструкција тог објекта у Милешеву, тај простор се искорирсти за окупљања старијих мештана села или младих, за неко дружење, где ће боравити ту у том простору одрасле особе сат, два, јер то је за такве сврхе сасвим употребљив простор и у овом стању у којем је сада. Свакако није за употребу кад је целодневни боравак деце у школи у питању али за неке друге активности одраслих још увек јесте. На тај начин би се обогатио и друштвени живот у селу што је потпуно супротно у односу на аргументацију са друге стране да све ово води изумирању села. Дакле, да поновим, да је министарство упознато и сагласно са овом нашом одлуком, наш школски план је усвојен и тамо у плану стоји да ми имамо један објекат, то је подржала и Школска управа у Новом Саду и све друге релевантне и едукативне институције као и наш оснивач Општина Бечеј. Морам још да нагласим да после десет дана непохађања наставе по закону следе пријаве за родитеље и то најпре  Центру за социјални рад са наше стране а након тога иде пријава са њихове стране општинском суду. Тих десет дана истиче ускоро, ми смо то родитељима предочили на шта су они мени одговорили да ја њима претим.“