17. октобар, Дан борбе против сиромаштва: Сиромаштво крши људска права
У присуству неколико стотина хиљада људи, 17.октобра 1987. године у Паризу је откривена спомен плоча на којој су записане речи Јозефа Вресинског, оснивача међународног „АТД Покрета четвртог света“: „Тамо где је човек присиљен да живи у сиромаштву, крше се људска права. Наша је узвишена дужност да се ујединимо у борби за поштовање ових права.“
У знак сећања на овај догађај, Генерална скупштина Уједињених нација је 1992. године прогласила 17. октобар Међународним даном борбе против сиромаштва и позвала све државе чланице да активно раде на искорењивању сиромаштва. Позив је упућен и организацијама цивилног друштва.
Сиромаштво је сложен, мултидимензионалан и тешко искорењив проблем. Поред тога, сиромаштво је и глобални проблем, присутан и у најбогатијим државама и регионима. Сиромашних људи, дакле, има и у Европској унији, као и у Сједињеним Америчким Државама; оно се лакше подноси у богатим, него у сиромашним и ратом разореним државама.
У нашој земљи око 250 хиљада грађана користи новчану социјалну помоћ, око пола милиона становника, према извештају Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, није у стању да задовољи основне егзистенцијалне потребе, док четвртина становништва живи у ризику од сиромаштва. Субјективни осећај сиромаштва је још већи. У нашем друштву социјално раслојавање је сваким даном све веће, огромне су социјалне разлике између најбогатијег и најсиромашнијег становништва. За већину сиромашних у нашој земљи оно што се подразумева под основним потребама за преживљавање веома великом делу становништва је недоступно: становање, храна, медицинска заштита, грејање, струја, услови за одржавање хигијене, одећа и обућа. Више од половине становника наше државе живи испод границе сиромаштва што значи да није у стању да подмири ни те основне потребе.
Сиромаштво најтеже погађа најмлађе. Деца која расту у немаштини и беди веома тешко остварују своја права на живот, игру, развој, образовање и имају знатно мање шансе да успеју у животу. Поред деце, на удару сиромаштва су и припадници ромске заједнице, становници руралних средина, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом и њихове породице, жене, посебно оне старије доби, мигранти и друге категорије становништва.
Скрећући пажњу јавности на Међународни дан борбе против сиромаштва, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети да је искорењивање сиромаштва обавеза свих чланова друштва које, као наше, жели да почива на начелима социјалне правде. Живот без сиромаштва је људско право и сваки грађанин, према тексту Универзалне декларације о људским правима, има право на стандард живота који обезбеђује здравље и благостање, његово и његове породице, укључујући храну, одећу, стан и лекарску негу и потребне социјалне службе.
Покрајински омбудсман је свестан да ће, у условима ограничених економских могућности и кризе изазване пандемијом корона вируса, остваривање племенитих циљева Универзалне декларације о људским правима захтевати додатне напоре од свих нас. Па, ипак, Покрајински омбудсман жели да нагласи да сиромаштво није индивидуални проблем и да се оно не може свести само на мале или никакве приходе и недостатак хране и одеће. Сиромаштво не отежава само приступ људи свету рада, него и њихов приступ здравој пијаћој води, чистом ваздуху, образовању, безбедној средини. Оно подразумева несигурност, немоћ, подложност насиљу, маргинализацију и одсуство из економског, политичког и културног живота друштва у коме живе. Могућности сиромашних људи да изразе свој став и организују живот у складу са својим циљевима веома су ограничене.
Сиромаштво има много лица. Покрајински омбудсман очекује да се о сваком од тих лица води рачуна, како би се, подржавајући мере и активности надлежних институција, друштво у Србији што више приближило свом нормативном идеалу – републици заснованој на социјалној правди, људском достојанству и поштовању људских права.