Изабран и устоличен нови патријарх СПЦ

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран је 18. фебруара за новог патријарха Српске православне цркве а устоличен је следећег дана, 19. фебруара на молитвеној свечаности у Саборној цркви у Београду.

Звона Саборног храма Светог архангела Михаила у Београду огласила су се тог дана означавајући да је устоличен 46. предстојатељ Српске Православне Цркве, Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије. Митрополит дабробосански Хризостом, као чувар трона док је упражњен, предао је новом патријарху поглаварска знамења – жезло, панагију и белу патријарашку пану. Предаја поглаварских знамења, праћена је узвицима „достојанˮ што означава да је патријарх уведен у трон.

У приступној беседи приликом устоличења новоиза-брани патријарх је поручио да са дубоким смирењем и осећајем страхопоштовања, прихвата чињеницу да је узведен у свети престо Светога кир Саве, у престо великог архијерејства.

„Молим се Богу и молим све вас да ме подржите, да велики одговорни задатак који је овим свештеним чином стављен пред мене и положен на моја нејака плећа изнесем радосно, да као 46. по реду патријарх, а 57. поглавар наше цркве будем скромни наследник мојих светих претходникаˮ, рекао је патријарх Порфирије у својој првој беседи.

Новоизабрани патријарх Порфирије Перић рођен је 22. јула 1961. године овде у Бечеју. На крштењу је добио име Првослав. Основношколско образовање стекао је у Чуругу, а гимназију „Јован Јовановић Змај“ завршио је у Новом Саду 1980. године.

Похађао је студије археологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Студирао је и на Богословском факултету Српске православне цркве, на којем је и дипломирао 1987. године. Замонашио га је 1986. његов духовни отац Иринеј (Буловић), садашњи епископ бачки. Постдипломске студије похађао је на Богословском факултету Националног и Каподистријског универзитета у Атини (1987-­1990.). На истом училишту стекао је звање доктора наука (2004.).

Био је ангажован поред других друштвених активности и на лечењу оболелих од болести зависности, 2005. формирао је терапијску заједницу „Земља живих“ за лечење наркоманије, која данас, под руководством владике Порфирија, овај програм има више од стотину штићеника у камповима широм Србије. Заједно са групом стручњака међу којима су има и психолога, лекара, криминолога, социолога, основао је грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова. Већ деценију је председник Управног одбора Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.

Скупштина Србије га је, као представника свих цркава и верских заједница, изабрала 2005. године за члана Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА), а Савет га је за свог председника изабрао 2008. године. Свети Архијерејски Сабор му је 2010. године „поверио да утемељи свештеничку службу у Војсци Србије“, те је од 2010. до 2011. године био и епископ војни, а затим координатор за сарадњу СПЦ и Војске Србије.