Бечеј један од најзагађенијих градова

У протеклих годину дана, заједно са мрежом активиста из више од 30 места, Београдска отворена школа развијала је мрежу за мерење квалитета ваздуха. У Бечеју (и Бачком Градишту) су крајем прошле године постављени сензори који свакодневно прате количину загађења у ваздуху у оквиру овог пројекта. Значајно је напоменути да су сензори постављени у срединама где има званичног мерења као допуна, као и у местима где нема званичног мерења, како би грађанима пружили индикативне информације о квалитету ваздуха у реалном времену. Циљ пројекта је да се укаже на потребу за јачањем и ширењем званичног мониторинга на нове средине, јер само званична мерења могу бити основ за спровођење мера за чист ваздух.

Након сумирања резултата мерења од октобра прошле до почетка маја ове године Београдска отворена школа поделила је резултате мерења на сајту ове органнизације.

Прекомерно загађен ваздух највише удишу грађани Чачка, Краљева, Новог Пазара, Лазаревца али и Бечеја. Ово су резултати првог и најмасовнијег грађанског мерења квалитета ваздуха широм земље. Највише појединачне вредности забележене су у Чачку, где је концентрација PM2.5 честица достигла чак 404 µg/m3, док је највиша регистрована концентрација PM10 током протекле грејне сезоне била 607 µg/m3. Ове концентрације су од 3 до 15 пута веће од дозвољених! Од 35 локалних заједница, у којима су инсталирани сензори за мерење квалитета ваздуха, у 23 је регистровано прекорачење дозвољених просечних месечних вредности за PM10 и PM2.5 честице.

У периоду од октобра 2020. године, до априла ове године, током ког је вршено мерење, највише просечне вредности забележене су у Лазаревцу и износиле су 139 µg/m3 за PM10, а 72 µg/m3 за концентрацију PM2.5. Реч је о честицама врло ситног промера, које настају сагоревањем чврстих горива (дрво и угаљ), а чији су највећи извор индивидуална ложишта и велика постројења за производњу енергије и топлоте. Анализа података добијених овим путем показује да је проблем загађења распрострањен и у градовима где нема званичних података. Прекомерно загађен ваздух удишу и грађани Зрењанина, Бечеја, Горњег Милановца, Сенте, Ечке, Елемира.

Када је Бечеј у питању највећа концентрација загађења била је током фебруара месеца, пре свега узрокована грејањем на чврста горива у индивидуланим домаћинствима. Током тог периода скала је достизала када је реч од PM2.5 око 60 док је PM10 ишла и преко 120. Током тог месеца било је само 2 дана када су измерене вредности била мање од критичног. Након грејне сезоне вредности загађења су постепено опадале али је и даље то на граници.

Овај пројекат Београдске отворене школе веома је значајан за увид грађанства у стање загађења у градовим акао што је Бечеј јер државни институти за јавно здравље имају врло мало запослених који се баве проблемима загађења животне средине ван већих центара, уз то да често и постојећи кадар није довољно стручан, као и да се заводи не ангажују правовремено за бављење квалитетом ваздуха у различитим локалним заједницама.

Шта заправо представљају и шта су те честице и шта конкретно значе те цифре?
Те честице су заправо саставни део прашине и мање су од 10 микрометара и представљају смешу дима, чађи и киселине, уз тешке метале попут олова, кадмијума, никла и арсена, а настаје као последица комбинованог утицаја грејања, саобраћаја и индустрије. Ми овде говоримо о честицама величине 10 микрона а у природи су присутне и оне мање, од 4, 2.5 па и 1 микрон. Кад удисањем стигне у плућа, PM10 честице депонују се у најдубљим деловима тог органа и, како упозоравају лекари, посебно угрожавајући децу, труднице, старе особе и хроничне болеснике. У случају удисања PM10 честица, које скраћују дах, срце се напреже да би компензовало смањени унос кисеоника и при том се исцрпљује. На тај начин, поред разбољевања плућа, оне доводе и до срчаног или можданог удара и можемо их сматрати узроком изненадне срчане смрти, за који немамо ваљани доказ. Те PM10 честице, како показују дневна, из сата у сат, мерења квалитета амбијенталног, дакле ваздуха који удишемо, најзаступљенији су загађивач ваздуха у Србији и региону. Дозвољена вредност PM10 честица у ваздуху износи 50 микрограма по кубном метру, што је максимална вредност коју Светска здравствена организација сматра безбедном за здравље, а та вредност, опет према релевантним подацима званичних и референтних мерења, у градовима где живимо и који нас окружују, бива премашена 3 и више пута. ПМ10 јесте прашина мања од 10 микрометара и Уз те PM10 увек иду и PM 2.5 честице које још лакше доспевају у организам јер су још ситније, и управо оне са собом носе тешке метале. Улазе у крвоток без механичког задржавања управо због своје димензије, ситније су. За њих се “каче” други полутанти попут тешких метала. Поједностављено, PM10 и PM2.5 су неодвојиве или око две трећине тих ситнијих честица заправо се налази у PM10. Кроз њих, тако, у наш организам уносимо све најгоре индустријске отрове. Што се тиче узрока прекомерно загађеног ваздуха, то су индустрија и саобраћај, начин грејање и индустрија. Решење проблема прекомерног загађења захтева мултидисциплинарни приступ, за почетак са саобраћајем, али по ономе шта је потребно променити, решење није на видику.

Како можемо да побољшамо ситуацију и стање ваздуха?
У већим градовина највећи проблем је саобраћај. Треба се фокусирати на саобраћај и возила на дизел погон, која испуштају угљен диоксид, угљен моноксид, азот моноксид, азот диоксид, који у реакцији са влажним ваздухом дају киселине и један су од узрока такозваних „киселих киша”. Посебна пажња се мора обратити на старост аутомобила и њихову потрошњу и сагоревање горива. Ако би загађење честицама PM10 смањили за 10 микрограма по метру кубном, број смртних случајева би се преполовио.
Код нас где је проблем највећи током грејне сезоне, решење је да локалне топлане, које користе угаљ или мазут, пређу на гас или биомасу. Осим еколошког, имали би и економски ефекат, јер би котлови на биомасу смањили основну цену грејања и даљинско грејање учинили приступачнијим за грађане. Од тога се за сада у бечејској топлани одустало. Пројекат постоји али у овом тренутку не постоји никаква индикација да би он могао у скорије време да се реализује. Да подсетимо претходна иницијатива са Министарством енергетике и евентуалним дизањем кредита за изградњу погона је неславно пропала. Али и то на крају неће бити неко значајније решење јер веома мали процента грађања користи даљинско грејање па и даље остаје проблем што домаћинства у Бечеју углавном користе индивидуална ложишта и дрво и угаљ лошег квалитета.