Bečej jedan od najzagađenijih gradova

U proteklih godinu dana, zajedno sa mrežom aktivista iz više od 30 mesta, Beogradska otvorena škola razvijala je mrežu za merenje kvaliteta vazduha. U Bečeju (i Bačkom Gradištu) su krajem prošle godine postavljeni senzori koji svakodnevno prate količinu zagađenja u vazduhu u okviru ovog projekta. Značajno je napomenuti da su senzori postavljeni u sredinama gde ima zvaničnog merenja kao dopuna, kao i u mestima gde nema zvaničnog merenja, kako bi građanima pružili indikativne informacije o kvalitetu vazduha u realnom vremenu. Cilj projekta je da se ukaže na potrebu za jačanjem i širenjem zvaničnog monitoringa na nove sredine, jer samo zvanična merenja mogu biti osnov za sprovođenje mera za čist vazduh.

Nakon sumiranja rezultata merenja od oktobra prošle do početka maja ove godine Beogradska otvorena škola podelila je rezultate merenja na sajtu ove organnizacije.

Prekomerno zagađen vazduh najviše udišu građani Čačka, Kraljeva, Novog Pazara, Lazarevca ali i Bečeja. Ovo su rezultati prvog i najmasovnijeg građanskog merenja kvaliteta vazduha širom zemlje. Najviše pojedinačne vrednosti zabeležene su u Čačku, gde je koncentracija PM2.5 čestica dostigla čak 404 µg/m3, dok je najviša registrovana koncentracija PM10 tokom protekle grejne sezone bila 607 µg/m3. Ove koncentracije su od 3 do 15 puta veće od dozvoljenih! Od 35 lokalnih zajednica, u kojima su instalirani senzori za merenje kvaliteta vazduha, u 23 je registrovano prekoračenje dozvoljenih prosečnih mesečnih vrednosti za PM10 i PM2.5 čestice.

U periodu od oktobra 2020. godine, do aprila ove godine, tokom kog je vršeno merenje, najviše prosečne vrednosti zabeležene su u Lazarevcu i iznosile su 139 µg/m3 za PM10, a 72 µg/m3 za koncentraciju PM2.5. Reč je o česticama vrlo sitnog promera, koje nastaju sagorevanjem čvrstih goriva (drvo i ugalj), a čiji su najveći izvor individualna ložišta i velika postrojenja za proizvodnju energije i toplote. Analiza podataka dobijenih ovim putem pokazuje da je problem zagađenja rasprostranjen i u gradovima gde nema zvaničnih podataka. Prekomerno zagađen vazduh udišu i građani Zrenjanina, Bečeja, Gornjeg Milanovca, Sente, Ečke, Elemira.

Kada je Bečej u pitanju najveća koncentracija zagađenja bila je tokom februara meseca, pre svega uzrokovana grejanjem na čvrsta goriva u individulanim domaćinstvima. Tokom tog perioda skala je dostizala kada je reč od PM2.5 oko 60 dok je PM10 išla i preko 120. Tokom tog meseca bilo je samo 2 dana kada su izmerene vrednosti bila manje od kritičnog. Nakon grejne sezone vrednosti zagađenja su postepeno opadale ali je i dalje to na granici.

Ovaj projekat Beogradske otvorene škole veoma je značajan za uvid građanstva u stanje zagađenja u gradovim akao što je Bečej jer državni instituti za javno zdravlje imaju vrlo malo zaposlenih koji se bave problemima zagađenja životne sredine van većih centara, uz to da često i postojeći kadar nije dovoljno stručan, kao i da se zavodi ne angažuju pravovremeno za bavljenje kvalitetom vazduha u različitim lokalnim zajednicama.

Šta zapravo predstavljaju i šta su te čestice i šta konkretno znače te cifre?
Te čestice su zapravo sastavni deo prašine i manje su od 10 mikrometara i predstavljaju smešu dima, čađi i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. Mi ovde govorimo o česticama veličine 10 mikrona a u prirodi su prisutne i one manje, od 4, 2.5 pa i 1 mikron. Kad udisanjem stigne u pluća, PM10 čestice deponuju se u najdubljim delovima tog organa i, kako upozoravaju lekari, posebno ugrožavajući decu, trudnice, stare osobe i hronične bolesnike. U slučaju udisanja PM10 čestica, koje skraćuju dah, srce se napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, one dovode i do srčanog ili moždanog udara i možemo ih smatrati uzrokom iznenadne srčane smrti, za koji nemamo valjani dokaz. Te PM10 čestice, kako pokazuju dnevna, iz sata u sat, merenja kvaliteta ambijentalnog, dakle vazduha koji udišemo, najzastupljeniji su zagađivač vazduha u Srbiji i regionu. Dozvoljena vrednost PM10 čestica u vazduhu iznosi 50 mikrograma po kubnom metru, što je maksimalna vrednost koju Svetska zdravstvena organizacija smatra bezbednom za zdravlje, a ta vrednost, opet prema relevantnim podacima zvaničnih i referentnih merenja, u gradovima gde živimo i koji nas okružuju, biva premašena 3 i više puta. PM10 jeste prašina manja od 10 mikrometara i Uz te PM10 uvek idu i PM 2.5 čestice koje još lakše dospevaju u organizam jer su još sitnije, i upravo one sa sobom nose teške metale. Ulaze u krvotok bez mehaničkog zadržavanja upravo zbog svoje dimenzije, sitnije su. Za njih se “kače” drugi polutanti poput teških metala. Pojednostavljeno, PM10 i PM2.5 su neodvojive ili oko dve trećine tih sitnijih čestica zapravo se nalazi u PM10. Kroz njih, tako, u naš organizam unosimo sve najgore industrijske otrove. Što se tiče uzroka prekomerno zagađenog vazduha, to su industrija i saobraćaj, način grejanje i industrija. Rešenje problema prekomernog zagađenja zahteva multidisciplinarni pristup, za početak sa saobraćajem, ali po onome šta je potrebno promeniti, rešenje nije na vidiku.

Kako možemo da poboljšamo situaciju i stanje vazduha?
U većim gradovina najveći problem je saobraćaj. Treba se fokusirati na saobraćaj i vozila na dizel pogon, koja ispuštaju ugljen dioksid, ugljen monoksid, azot monoksid, azot dioksid, koji u reakciji sa vlažnim vazduhom daju kiseline i jedan su od uzroka takozvanih „kiselih kiša”. Posebna pažnja se mora obratiti na starost automobila i njihovu potrošnju i sagorevanje goriva. Ako bi zagađenje česticama PM10 smanjili za 10 mikrograma po metru kubnom, broj smrtnih slučajeva bi se prepolovio.
Kod nas gde je problem najveći tokom grejne sezone, rešenje je da lokalne toplane, koje koriste ugalj ili mazut, pređu na gas ili biomasu. Osim ekološkog, imali bi i ekonomski efekat, jer bi kotlovi na biomasu smanjili osnovnu cenu grejanja i daljinsko grejanje učinili pristupačnijim za građane. Od toga se za sada u bečejskoj toplani odustalo. Projekat postoji ali u ovom trenutku ne postoji nikakva indikacija da bi on mogao u skorije vreme da se realizuje. Da podsetimo prethodna inicijativa sa Ministarstvom energetike i eventualnim dizanjem kredita za izgradnju pogona je neslavno propala. Ali i to na kraju neće biti neko značajnije rešenje jer veoma mali procenta građanja koristi daljinsko grejanje pa i dalje ostaje problem što domaćinstva u Bečeju uglavnom koriste individualna ložišta i drvo i ugalj lošeg kvaliteta.