Интерактивна представа „Зато што те се плашим“ на тему вршњачког насиља
Ученици виших разреда основне школе “Светозар Марковић“ из Бачког Градишта имали су прилику да погледјау али и да учествују у интерактивној представи „Зато што те се плашим“ на тему вршњачког насиља. У организацији Канцеларије за младе Општине Бечеј и Центра за социјални рад ова представа је одржана 12. априла у сали ове школе.
Као представник Општине Бечеј директорица Центра за социјални рад Ивона Божовић нам је рекла да је ова представа од великог значаја посебно за школу у Бачком Градишту јер су овакви програми најчешће организовани у школама у већим градовима и ово је била јединствена прилика да и ученици школе из Бачког Градишта учествују у оваквом пројекту.
«Деци је у овој представи тема вршњачког насиља представљена на пријемчив начин. Показало се ипак да деца, млади још увек немају много поверења када је овај проблем у питању у институционалну заштиту и да на томе још морамо да радимо. Сада у Бечеју на нивоу општине имамо Координационо тело које чине представници Центра за социјални рад, полицијске станице и осталих институција и установа по потреби. Сваки случај се посебно обрађује и израђује се појединачни план заштите. Прошле год виши ниво
заштите и где више школа није могла сама да реши проблем. По статистици свако пето дете у основној школи је жртва насиља а свако шесто у средњој школи, исти проценат је и деце који су сведоци и која су, на неки начин, такође жртве јер живе са осећајем кривице али се плаше да пријаве насилнике.»
Овај програм едукације кроз позоришну представу, предавање и интерактивну радионицу осмишљен је и продуциран од стране агенције «Здрав живот» по тексту драматурга Дуње Петровић. Главну улогу тумачи глумац Иван Јевтовић, који је и режисер, а у представи играју још и Милена Николић и Дејан Јајчанин. Циљ представе је да подстакне младе људе да схвате тежину проблема вршњачког насиља да пронађу механизме одбране ако се нађу у ситуацији да буду жртва, сведок па чак и вршитељ насиља.
Други део программа осмишљен је као предавање и разговор са децом које је одржао проф. Жарко Требјешанин, наш познати психолог.
На наше питање како деца регују на овакав вид едукације проф. Требјешанин нам је рекао: «Већина деце добро реагује на представу, посебно у овом последњем делу када сами «режирају» ситуације. Први део, сама позоришна представа је тако конципиран да насилник чак изазива симпатије на почетку али кад деца одгледају представу до краја и чују предавање и кад у добију на крају прилику да сами интервенишу у причи и да се поистовете са ликовима углавном све то другачије доживе. То је моћ позоришта, да за само сат или мало више деца потпуно измене став и начин на који посматрају насиље. Ово можда није трајна промена и нека деца се тешко ослобађају навика али већина ипак реагује емотивно»
Ова представа је веома специфична и због тога што је свако извођење другачије, пре свега због флексибилности текста у представи и непредвидивих реакција ученика.
Проф. Требјешанин нам је такође рекао да је један од основних циљева ове представе развијање емпатије код деце па и код деце која су склона насилном понашању.
«Није насилник неки ђаво па да је једини начин да се само кажњава. Драконске казне могу чак и да изазову супротан ефекат. Насилник ће схватити да је само неопходно имати силу, да је сила та која има могућност да кажњава и чим зна да неће трпети казну, кад је ван домашаја силе које кажњава он ће и даље бити насилан, можда чак и више, ништа се неће битно променитиу његовом понашању, у глави. Циљ је да се код ове деце развије емпатија да схвате како је то бити на другој страни и да се њихова енергија, потреба за доминацијом употреби позитивно и конструктивно, да се научи неким социјалним вештинама као што је способност да не реагује одмах, импулсивно него одложено и на тај начин сагледа све последице свог понашања. Кад су питању деца која трпе насиље то су обично деца која су повучена и плашљива. Код ове деце циљ је да се код њих развије самопуздање, борбеност да науче да се одбране од насилника. Део програма обухвата и ону «ћутљиву публику», сведоке насиља, који треба да науче да је њихова одговорност да реагују и пријаве насиље.»
Публика у сали школе у Бачком Градишту је била све осим «ћутљива». Већина је са пажњом одслушала предавање а затим заједно са глумцима и кроз позоришну форму заједнички у току радионичарског дела программа «изрежирала» ситуације из представе поново уз кометаре и идеје како да се конфликт реши.
Проф. Требјешанин је такође у разговору за медије указао и на често негативну улогу коју медији имају кад је у питању овај проблем, углавном на случајеве реагују сензационалистички па се на овај начин чак промовишу насилно понашање. Највише простора по медијима овај проблем добије тек кад се догоди неки ексцес.
«Треба писати, говорити о појави насиља пре него што се оно деси, објаснити суштину насиља и не треба доприносити да насилници постану звезде. Треба промовисати сасвим другачије узоре и системе вредности деци»– рекао нам је на крају проф. Жарко Требјешанин.