Општина Бечеј: Трибина поводом кампање „16 дана активизма против насиља над женама”

Кампања „16 дана активизма против насиља над женамаˮ је глобална, светска кампања коју обележава 1,700 орга-низација у преко 100 држава света. Кампања сваке године почиње 25. новембра на међународни Дан борбе против насиља над женама и завршава се 10. децембра међународним Даном људских права. Ове године и Општина Бечеј укључила се активно у ту кампању па је тако у поменутом периоду зграда општине била симболично осветљена наранџастим светлом а тим поводом организован је разговор, трибина у општини Бечеј са овом темом уз присутво подсекретарке у Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и родну равноправост, Диане Миловић. Домаћин ове трибине био је Ференц Тот који је у кабинету председника општине Бечеј задужен за демографију и популациону политику.

У великој сали општине Бечеј трибини су присуствовали углавном представници институција и служби у јавном сектору који су на некин начин повезани са темом. Представници општинских служби и тела која се баве социјалним и друштвеним питањима, представници тужилаштва, полиције, установа социјалне заштите и сл. Међу њима били су и Јелена Бранков Черевицки, координаторка за родну равноправност у општини Бечеј, Добрила Ђин, координаторка за ромска питања такође у општини Бечеј као и начелник Полицијске станице Бечеј Слободан Јововић.

Диана Миловић нам је овом приликом изнела и поражавајући податак да је од почетка ове године у Србији у породичном на-сиљу убијено 18 жена. Према њеним речима то је проблем читаве заједнице. Читава друштвена клима још увек је у Србији веома патријархална, још увек се у породицама иза затворених врата толерише агресивно понашање у страху од последица, од стигме, од губљења породице, деце или егистенцијалне сигурности. Диана Миловић је нагласила да интервенција државе у смислу законских решења који се примењује у случају породичног насиља није проблем јер су у последњих неколико година донети веома добри закони према којима је поступање и полиције и тужилаштва веома ефикасно али да је највећи проблем непријављивања случајева што од стране жртава, што од стране грађана који су или сведоци или имају сазнања о томе да је неко дело насиља у породици почињено.

О томе на који начин функционише правна заштита жртава када је случај пријављен полицији и како се одвија читав процес изрицања хитних мера у пракси говорио је начелник полицијске управе Слободан Јововић, он је рекао да Бечеј може бити општина која би могла да послужи као добар пример јер има добре показатеље. Јововић је рекао да, на жалост, полиција нема могућност да спречи да се насиље у породици деси али да могу да утичу на превенцију и на то како се решавају последице. Он је изнео и податак да према статистичким подацима у општини Бечеј годишње има око 170 до 180 пријављених догађаја који имају одређене елементе за посупање по закону. Породични закон предвиђа три могуће мере за поступање одмах након догађаја, а то су да нема елемента насиља и да се не изрекну хитне мере, и две облика хитних мера од којих је једна забрана контакта и приласка а друга је удаљење починиоца из стана. Од тих 180 на годишњем нивоу случајева у око 155 су жене те које су жртва породичног насиља. Полицијаци су према речима начелника Јововића у бечејској полицијској станици обучени за поступање у оваквима ситуацијама. Од наведених 150 и нешто случајева било је покренуто око 20 кривичних пријава, било је још десетак прекршаја а остало је решено изрицањем тих хитних мера. Он сматра да је изрицање хитних мера одличан механизам и да након тога има веома мали број повраћаја и да је у питању само око дестак посто. Сви који су прекршили хитне мере су и процесуирани и то углавном доноси казну затвора.

Велику улогу у превенцији и санкционисању насиља у породици имају и друге институције, наглашено је на трибини, попут Центра за социјални рад, полиције, тужилаштва, Дома здравља, које су умрежене и, како је речено на трибини у Бечеју, ефикасне.

Секретарка Миловић је говорила и о проблемима са којима се сусрећу жене у мањим местима и у руралним подручјима када се десе овакви случајеви породичног насиља. Најчешће у таквим случајевима ни породица око ње, због традиционалних односа у кући и домаћинству, па ни саме жене које трпе насиље свакодневно не препознају да су жртве породичног насиља. У таквим срединама најчешће нема свих поменутих институција и системске подршке а могућности да потраже помоћ су лимитиране или непостојеће. Она је напоменула да је циљ ове кампање у наредном периоду и да посете што више мањих места, сеоских средина и да разговарају са женама лично, да покажу да могу да рачунају на подршку система.