Влада Србије: Ограничавање цена хране и енергената
Влада Србије је донела одлуку о ограничењу цена са циљем заштите потрошача. У најновијој одлуци од фебруара прописала максималну цену горива. У децембру су замрзнуте цене природног гаса и основних животних намирница, попут брашна и уља. Иако јесу у питању економске мере које могу делимично и краткотрајно да постигну циљ очувања стандарда грађана истовремено ове мере имају и политичку и, што је још битније, предизборну димензију. За сада су као главни кривци за повећање цена хране окарактерисани трговци, продавци и увозници скоро као да државне институције немају никаквог утицаја (и удела) на то шта, колико и по којој цени се увози или продаје на тржишту у Србији.
Било како било уредбом коју је Влада Србије донела на седници 10. фебруара у наредних месец дана цена евродизела је ограничена на 179 динара по литру (1,52 евра) док максимална цена безоловног бензина Евро премијум БМБ 95 износи 171 динар (1,45 евра). То је што се тиче горива.
Када је храна у питању Влада Србије тврди да неће бити гладних јер држава има довољно резерви пшенице и кукуруза за наредних шест месеци, кухињске соли, да ће купити три тоне млека у праху, да је већ купљено на тоне пиринча, уља, грашка, пасуља. Кажу и да су нам магацини пуни у Шиду, Митровици и Пазови. Имамо свега и наводно, једини проблем су нам енергенти. Па је ту ето направљена интервенција и цене горива ће бити замрзнуте јер раст цена горива свакако утиче и на раст осталих цена и производ и услуга. Наводно то би требало да буде и стимулативно за пољопривреднике јер ће свакако они то највише осетити јер им следе пролећни радови.
Ипак, последњих недељу или две широм Србије пољопривредници су кренули у штрајкове и блокаде путева јер тврде да су у читавом том процесу “чување стандарда становништва” они највише угрожени, а самим тим пољопривреда која је даље једна од најзначајнијих грана привреде у Србији.
Логично је да замрзавања цена поменутих производа није само удар на трговце и увознике него и на оне који све то овде и производе. Пољопривредници све чешће изражавају своје незадовољство овим мерама владе на улицама, штрајковима, блокирањем саобраћајница јер сматрају да је то сад већ подугачак низ мера владе Србије које су континуиран удар на њихову производњу и стандард. Прошле године влада им је укинула субвенције за гориво и смањила давања по хектару са 5.200 на 4.000 динара. Према наводима који се могу чути од пољопривредних произвођача држава им сада нуди кредите за прескупо ђубриво без којег нема ни пролећне сетве нити прихране кључних пољопривредних култура. Једина релативно позитивна мера била је смањене царина на увоз азотних ђубрива али чини се и да је то било изнуђено јер није било другог решења, будући да Србија нема своју производњу па је питање зашто је уопште имала царину на увоз. С обзиром на толико високе цене горива и ђубрива, што је бар трећина трошкова производње, веома велико је питање какви ће бити приноси јер ће пољопривредници морати да смање количине ђубрива ако желе да уопште имају било каквих прихода. Неки од захтева и примедби са блокираних путева и протеста пољопривредника организованих широм Србије јесу и да би било веома упутно да се држава позабави плановима како и на који начин ће решити проблем са глобалном кризом недостатка храна која ће неминовно и нас закачити а да притом не мисли како ће да реши проблем производње хране у држави. Једно је сигурно да популистичке мере попут замрзавања цена или рандом подела пара из буџета неће решити проблем мањка хране, посебно после још једне године када приноси са наших њива буду недовољни а увоз у глобалној трци за храном немогућ или прескуп. Но, нису само ратари незадовољни односом државе према произвођачима хране. Незадовољни су и сточари који се жале да им се премије за млеко не исплаћују редовно ко ни субвенције. Увоз меса, смањење сточног фонда и сви остали проблеми у сточарству сада су већ деценијски.
У сваком случају на цестама и у на улицама где протестују пољопривредници су поставили и неколико кључних захтева и обећавају да уколико се они позитивно не реше протести ће се интензивирати. Они траже да се укину акцизе за евро дизел за регистрована пољопривредна газдинства, да се подигну субвенције на по 200 евра по хектару, да се обезбеди редовна и брза исплата субвенција, исплата свих заосталих неисплаћених субвенција и исплата будућих субвенција у року од 45 до 60 дана од дана подношења захтева, да се регулише увоз смрзнутог меса из иностранства и неконтролисан увоз млека у праху.
У децембру је такође уредбом Владе привремено ограничена и цена природног гаса „као начин ублажавања последица енергетске кризе у циљу заштите привреде и грађана који су упућени на коришћење овог енергентаˮ. То све је сада крајње неизвесно након почетка овог рата јер питање је да ли ће гаса уопште бити и из којих извора. Након избора економисти предвиђају да ће доћи и до наглог повећања цене струје што опет за собом повлачи повећања цена и услуга и производа па је читав овај покушај стабилизације тржишта већ унапред осуђен на пропасти може да потраје само до поменутих избора. Ове грејне сезоне енергетски систем је додатно био оптерећен, па је држава била принуђена да увози струју.
Потрошња је ове године појачана и због нешто хладније зиме, него што је то било претходне две-три године која на срећу полако јењава ипак циркус са колапсом читавог енергетског система ЕПС-а крајем прошле и почетком ове године и увозом струје је додатно допринео да ствари не изгледају ни мало оптимистично за потрошаче када је овај енергент у питању.
Но није замрзавање цена нешто што је специфично само за Србију, ово је општи тренд у Европи. Мерама ограничења цена како би се ставиле под контролу прибегле су и поједине европске државе и земље из региона: Хрватска, Мађарска. Свима је циљ успоравање инфлације и стабилизација цена основних намирница или енергената. Но како се тренутно ствари одвијају изгледа да то неће бити лак задатак ни за њих а за нас посебно јер у односу на остале земље које прибегавају овим мерама ми немамо ни приближно исти стандард ни услове да то спроведемо.
Србија је земља са изразитим економским и социјалним неједнакостима. Изразито сиромашних је све више а издвајања за социјалну помоћ из године у годину су све мања. Према свим показатељима наше становништво је међу најсиромашнијим у Европи о чему сведочи и истраживање Фондација Центар за демократију (ФЦД) поводом Светског дана социјалне правде средином фебруара. Према тим подацима, око 450.000 људи, односно 6,9 одсто становника живи у апсолутном сиромаштву, а у ризику од сиромаштва и социјалне искључености налази се око два милиона или 29,8 одсто грађана Србије. Упозоравају да су посебно забрињавајући подаци о сиромаштву најугроженијих друштвених група, становништва у руралним подручјима, незапослених и припадника ромске популације. Према саопштењу ове организације Србији је преко потребан законски и стратешки оквир који ће адекватно одговорити на претеће сиромаштво и растуће друштвене неједнакости, пре свега измене Закона о социјалној заштити и доношење Стратегије за искорењивање сиромаштва и Стратегије социјалне заштите. Све то сигурно неће ефикасно решити неколико тона пиринча, пасуља и уља.