Влада Србије: Уредба о енергетски угроженом купцу

Из Владе Србије најавили су да би ускоро требало да усвоје Уредбу о енергетски угроженом купцу која би у теорији омогућила грађанима лошег материјалног статуса да струју, гас и топлотну енергију добију по повлашћеним ценама.

Према тој уредби да би остварили ову помоћ домаћинства са једним чланом породице требало би да имају примања до 18.000 динара месечно, уместо досадашњих 15.000 док ће се на пример за домаћинства са шест и више чланова граница од 36.000 динара повећати на око 70.000 месечно.

Но као и ранијих година када су биле доношене овакве „повољности“ и мере економске заштите купаца енергената оне су углавном биле ван домашаја становишта које живи на ивици екстремног сиромаштва са гомилом проблема које живот у таквим околностима носи са собом. Када је струја у питању пре неколико година били су од стране ЕПС-а нуђени репрограмирању дугова или програми остваривање права на ниже цене струје. Но све ове „погодности“ су најчешће биле условљене са углавном немогућим захтевима као што је услов да се оне односе само на оне кориснике који редовно измирују обавезе, што већина социјални угрожених није у могућности или само за оне који имају толико мали утрошак струје у домаћинству да је помоћ скоро непотребна. Када се сагледа оваква пракса и када претпоставимо да ће за доказивање лошег материјалног статуса за ове програме бити усвојена и прилично компликована бирократска процедура скора са сигурношћу можемо претпоставити да ће те мере најмање помоћи онима који су заиста социјално угрожени.

Већ на самом почетку, а уредба није још ни усвојена, поставило се питање како ће се пријављивати нерегистровани подстанари или да ли ће социјална давања које особе или породице примају бити „отежавајући“ фактор да се стигне до ових субвенционисаних програма и многа дуга питања. Поред тога да би евентуални корисници добили могућност да користе јефтинију струју или грејање потребно је да они о томе буду и информисани.

Много породица нема друштвене мреже, интернет, веома велики број социјално угроженог становништва нема начина да се информише о томе да ли имају право на помоћ, да ли им нешто следује по Закону. Једини начин комуникације који им преостаје и евентуално једини извор информација је међусобна комуникација тј. да један од другог сазнају на шта имају право. Поред тога, а с обзиром на то да ова Уредба још није усвојена, врло је могуће да ће она ступити на снагу заједно са најављеним поскупљењем струје. Што само значи да се сви ти могући корисници Уредбе опет враћају на почетак, на то да им је струја опет скупља, да им је грејање прескупо да би могли да га плате.

Уз сву хвалу Владе Србије ова уредба није нешто што је специфичност и неки посебно хумани потез власти, такве уредбе имају скоро све земље и ЕУ и у региону. То је стандард било којег социјално одговорног друштва јер и за социјално угрожено становништво енергенти од којих им зависи преживљавање морају бити доступни. Поред тога оставља се и питање на који начин ће не све то реаговати и јавна предузећа која имају монопол у овој држави а који би логично након доношења ове уредбе сносили терет ових мера.

Може се лако претпоставити да ће пронаћи начин да ове субвенције или умање административним захтевима или да их условљавају и на тај начин сведу број евентуалних корисника. Програм нпр. за јефтинију струју за социјално угрожене већ постоји али га веома мали број потрошача користи. Према старој Уредби јефтину струју и гас имало је око 70.000 грађана у Србији, док би према новој ову погодност могло да искористи око 200.000 домаћинстава. Наравно то је и до сада и тако ће вероватно бити и убудуће само теорија јер највећи број од тих и 70 и 200 хиљада потенцијалних корисника не знају како да ове погодности искористе. Пракса је показала да је проценат заиста социјално угроженог становништва који се пријави на ове програме је скоро занемарљив у односу на стварни број сиромашних у Србији који без умањења рачуна за енергенте тешко могу да преживе.