Градски музеј Бечеј: Изложба војних капа и шлемова из 19. и 20. века

У Градском музеју у Бечеју тренутно је постављена изложба под називом „Војне капе и шлемови од средине 19. до седине 20. века».

Изложба ће трајати до 7. октобра. Музеј има и ново „зимско“ радно време и ради од 9 до 17 часова.

У малој сали музеја тренутно се налази око педесетак капа, шлемова и других војних предмета и одеће у оквиру јединствене изложба која је део сарадње Музеја Војводине и колекционара Дејана Крагића.

Аутор изложбе је Зоран Вељановић чија је и била идеја да изложи ову приватну колекцију као и да је конципира и уобличи у смислу одређеног временског и територијалног историјског контекста. Модератор бечејске изложбе био је кустос историчар Немања Карапанџић, а отварању изложбе су присуствовали и представници локалне самоуправе, аутор изложбе и представници Музеја Војводине и Војног музеја из Београда.  Изложбу је отворио директор Градског музеја Бечеј Акош Тојзан.

Иако ова изложба обухвата дужи временски период већина изложених предмета су везани за ратове наведеног периода и српску историју кроз ратна догађања у том веома бурном периоду српске историје.

„Ово је страст која код мене траје сигурно двадесетак година. Капе и шлемови су симбол војске, оне су и симбол неког времена и имају неку историјску тежину. Све ово што овде данас видимо везано је за нашу историју. Био сам од самог почетка један од ретких људи који су се бавили сакупљањем и када сам скупио довољно упознао сам се пре десетак година са Зораном Вељановићем, директором Музеја Војводине, он је видео моју колекцију и заједно смо одлучили пре две године да направимо изложбу у Новом Саду и ево сад та изложба гостује и овде, с тиме што што смо је још и појачали са још 10-так капа и шлемова. Ја тога у мојој збирци имам још доста из разних периода историје, и новијих и старих. Овде данас је изложено 50-так али у својој збирци имам на стотине.

На жалост, ратовали смо пуно и имамо пуно те „историје“. Оно што бих данас издвојио је један веома интересантан аустријски шлем из 1848, нашао сам само један такав примерак који се вероватно на овим просторима, у српској војсци, није ни производио у већој количини и вероватно је само био узорак или је коришћен само за потребе гарде. Издвојио бих један примерак првих пилотских кацига које су носили пилоти на Солунском фронту и који су летели у оним првим војним авионима француске производње од дрвета и платна без падобрана. То су били прави хероји.  Летели су у дебелим бундама јер је горе било хладно. Ја заиста не знам никог ко има овакву колекцију. Мислим да можда то није интересовало колекционаре јер не бих ја тако лако дошао до тих примерака да нас је било више. – рекао је Крагић.

Иначе, Дејан Крагић је инжењер информатике, који се поред осталог бави и трговином предмета које сакупља и председник је Удружења „Српско историјско наслеђе“