Пројекат: „Причајмо отворено о јавним просторима“: Градски паркови (2 део): Зоран Суботички – „Живот паркова“

Зоран Суботички, наш суграђанин је током 90-тих и 2000-тих био неко ко је покретао дијалог о стратегијама урбаног оживљавања појединих градских простора, често је и сам био организатор скупова, трибина на којима се разговарало и дебатовало о лепоти и филозофији живљења у граду. Како он данас размишља о овом граду у којем је, као један од ретких људи из тог периода који је остао да овде живи, како размишља о јавним просторима којима се данас свакодневно креће.

Шта је остало од приче о променама истих…

„Од самог повратка из Италије у Бечеј, тамо 1992. године, покушавао сам да мојим суграђанима укажем на велике потенцијале јавних простора које наша варош има.“ – рекао је на почетку разговора Зоран Суботички.

Мислим да би требало да почнемо са причом о Агори, о идеји јавног простора током развоја грчких полиса која је служила као ме-сто сусрета, разговора о јавним темама и њиховом решавању. Тада смо централни градски трг у Бечеју видели као Агору… или, кад смо код Италије, као римски форум у којем би требало да се развијају облици концентрисања јавног живота.

“Да, једну велику акцију направили смо оне луде хиперинфлаторне године 1993. када смо направили Културно лето „Агора ’93“ са намером да управо и тим називом, старогрчким, подвучемо значај агоре, форума, трга као центрифугалног и центрипеталног социјалног простора за живот једне заједнице. Старији се сећају да смо, заједно са професионалним глумцима и редитељима, из Београда, извели „Калигулу“ на самом тргу, те по једну представу у Горанском парку и једну на самој обали Тисе. По нашој процени ове представе је гледало између хиљаду и две хиљаде људи! Стари трг, да је само мало сређен и дотеран могао је бити и даље атракција, својеврсна реплика грчке агоре или римског форума, идеалан простор за разна музичка , позоришна, ликовна догађања… Може наравно свашта да се организује и на садашњем тргу, другачијег типа у односу на оно време…“Бечеј ноћу“, цветне пијаце итд. су само неке од манифестација које добро оживљавају градски трг. Али може још ихахај да се ради ту.“

Тих година трудили смо се да „пронађемо“, просторе, буџаке, нише у граду за камерније разговоре али и оне велике отворене просторе за више публике …

„Да, својевремено сам организовао и „Паркинг фест“, тродневну музичку манифестацију на паркингу некадашњег Фадиповог ресторана „Велики ловац“, затим манифестацију „Новинарство и филм“, између спомен куће Богдана Дунђерског и Војвођанске банке, итд.“

Ушао си и у Општину после, на место одлучивања, место где се креира градска политика …

„Мој тим и ја смо, својевремено, за потребе јавних политика, озбиљно радили на осмишљавању „живота паркова“ и у те активности смо укључивали повећи број људи разних струка. Јер, погрешно је мислити да су паркови „проблем“ инжењера шумарства, еколога, заштитара биља, комуналног предузећа или приватне фирме која се бави кошењем зелених површина… Паркови, као мање или веће зелене површине унутар урбаног миљеа су једнако социјалне колико и природне целине. По нашим размишљанима, Горански парк је лагано требао прерасти у Ботаничку башту на чему се почело радити, па се стало, нагло, ничим оправдано. Напросто, напустила се та идеја, почупане су „легенде“ о сваком дрвету, стало се са градњом стазе, фонтане, газеба или сијетла, парк је запуштен објективно говорећи. Ботаничка башта, као надоградња живота овог парка, би била права мера и награда за сав онај труд које су генерације уложиле у изградњу и очување Горанског парка… Велики или Горњи парк је био виђен као прави градски парк, са оградом и капијама, клупама, теретанама, неколиким дечијим игралиштима, теренима за баскет, скејт парком, угоститељским објектима унутар парка, са газебом за концерте (без разгласа). Тај парк код Дечијег диспанзера је географски центар Бечеја такорећи и по нашем концепту требао је бити епицентар активног живота заједнице у парковским условима. Трећи парк или парк код „Малог ловца“ је био предвиђен, по нама, да се инкорпорира у бању, постане зелена оаза бањског (будућег) комплекса. На жалост, они који су имали онда у својим рукама моћ одлучивања нису се баш много узбудили сматрајући да има „пречих послова“.

Шта нам данас од свега тога остаје …

„Ја бих сада био јако срећан да се отвори струч-на дебата на тему зелених површина општине Бечеј. То је по мени озбиљан ка-питал.“ И не само капитал него и машина за дисање на коју смо сви прикључени …