Друштво

Дан матерњег језика обележен широм Војводине

Године 1999.  УНЕСКО је прогласио 21. фебруар Даном матерњег језика у знак сећања на бангладешке студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану (данас Бангладешу) јер су протестовали што њихов језик који користе није признат као матерњи.

Република Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима која мањинским језицима у Србији гарантује очување и статус. У Републици Србији је регистровано више од 30 националних мањина (етничких група), а закони у области образовања посебан акцент придају осигуравању квалитета образовања деце припадника мањинских група. Основни циљ обележавања овог дана јесте да се подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности.

Дан матерњег језика обележен је у скоро сви школама у Бечеју а у Градској библиотеци тим поводом су професорице Љубица Корхец Андроцки и Марина Туцић Живков одржале су занимљиво предавање и едуковале су ученике о животу и делу најпознатијег српског сатиричара Радоја Домановића.

Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић, присуствовао је поводом овог значајног датума радном састанку који је одржан на  на Филозофском факултету у Новом Саду.

„Ту смо да разговарамо и о језицима националних мањина који су у пројектима Покрајинског секретаријата за високо образовање, али и да разговарамо о потреби формирања Института друштвених и хуманистичких наука, јер осим рационалних, економских питања, важно је размишљамо и о људској добробити, квалитету живота и срећи, а језик је једна од врло важних карика за то“, – рекао је тим поводом проф. Милошевић.

„Ми смо прошле године акредитовали нове студијске програме, тако да смо и правно обезбедили студије ових језика под нашим кро-вом. Међутим, задатак овим није решен, јер се ми трудимо да обезбедимо научну и наставну базу како би се ови студијски програми квали-тетно изводили, али је приметан пад интересовања за матерње језике и књижевност, па и националне културе у последње време“ – казао је Алановић.

„Велики нам је изазов, како је истакао, питање ко ће у будућности предавати не само мађарски, словачки, румунски, русински у средњим школама, већ и српски језик. Тако да је пред нама озбиљан задатак да мотивишемо младе да студирају матерње језике, али и да заједно са оснивачима размислимо којим би то мерама и студентима и предавачима дали неки утисак да су привилеговани у друштву и лакше се одлучивали на овај позив.“ Додао је је продекан Алановић.

Састанку су присуствовали сви професори Филозофског факултета са одсека за матерње језике заступљене у студијским програмима, а то су српски, румунски, русински, словачки и мађарски језик, као матерњи на одговарајућим студијским групама, на свим нивоима студија.

На сајту наше Градске библиотеке Бечеј овим поводом записан је својеврсни проглас ове институције:

„Сваке године, 21. фебруара, у целом свету се обележава  Међу-народни дан матерњег језика. Српски језик је на свом развојном пу ту, почев од старословенског, српскословенског, рускословенског, славеносрпског, који су били углавном црквени језици, преко Вукове реформе језика, писма и правописа и увођења народног језика као књижевног, примао многе позајмљенице, као резултат међујезичких контаката и утицаја. У зависности из ког су језика позајмљене, раз-ликујемо: турцизме, германизме, русизме, хунгаризме, а у 21. веку највише, англицизме, јер је енглески  постао језик комуникације глобалних медија.

Поставља се питање, да ли ће српски језик, као релативно мали језик, успети да се избори са без сумње, огромним утицајем енглеског језика?

На то питање је тешко дати одговор, али свакако је најважније познавање свог матерњег језика, љубав према њему, што се не може рећи за младе генерације, које управо обрнуто, предност дају енглеском језику, комуницирају међусобно на њему, а свој језик врло често запостављају, ниподаштавају, или га се чак и стиде.

Млади не владају могућностима свог језика и користе мали број речи, тј. користе велики број енглеских речи у оквиру српског језика. И не само млади. Катастрофално је колико се на друштвеним мрежама греши у правопису, колико се у медијима погрешно акцентује.

Зато би можда порука за све била: Правилно пиши и говори, уништавање свог језика, успори.“