Јавно-приватна партнерства у Србији: Да ли су грађани у довољној мери упућени и укључени у овакве пројекте?

У Србији протеклих неколико година расте број и вредност одобрених предлога пројеката јавно – приватног партнерства (ЈПП).

Неки од разлога за то су измене Закона о комуналним делатностима из 2016. године, све већа заинтересованост јавног сектора за овај вид партнерства и раст поверења у приватног партнера, а самим тим и размене искуства локалних самоуправа у вези са пројектима који су били успешни. Предност је и та што се пројекти ЈПП могу односити на разноврсне делатности и широкој могућности примене таквих пројеката.

Све је већа потреба за изградњом нове јавне инфраструктуре и за обезбеђивањем квалитетних услуга од општег интереса.

У Србији су и даље јавни превоз и јавна расвета највише предмет сарадњи јавних и приватних партнера. Следе управљање комуналним отпадом и изградња и одржавање путне инфраструктуре. Ту су, додуше, и даље ретки уговорени пројекти јавно – приватног партнерства, примера ради за, урбани мобилијар, одржавање стамбених зграда, димничарске услуге, фармацеутску делатност. Постојaли су и планови да се на овај начин приступи решавању проблема у  области зоохигијене.

Пројекти јавно – приватног партнерства представљају дугорочну сарадњу између јавног и приватног сектора у циљу финансирања, изградње, реконструкције, управљања или одржавања инфраструктурних или других објеката од јавног значаја или пружања услуга од јавног значаја.

Једна од основних претпоставки при примени оваквих пројеката јесте та да ће се недостаци јавног сектора (општине, града, јавног предузећа, установе и слично) за пружање неке услуге или обављања посла важног за привредни амбијент и квалитет живота превазићи управо таквом сарадњом, односно коришћењем капацитета и ресурса приватног партнера. Овакви пројекти би требало дугорочно да имају позитиван резултат, у смислу уштеда које ће остварити јавни сектор и ефикаснијих и квалитетнијих услуга које ће бити пружене грађанима.

У демократском друштву држава и сви њени нивои власти (покрајински и локални ниво) не би требало да буду апарат управљања над грађанима већ својеврсни услужни сервис грађана. Односи између државе и локалних власти требало би да буду партнерски, како би се управо путем сарадње могли обезбедити функционални и успешни системи који су фокусирани на интересе и потребе грађана и грађанки.

Примери укључивања грађана у процесе доношења одлука и даље су спорадични, јер, обично подразумевају додатни ангажман од доносилаца одлука и администрације. Додатно, законска регулатива у Србији не регулише у довољној мери укључивање цивилног сектора у процесе планирања и доношења одлука код пројекта ЈПП. Како су овакви пројекти веома значајни за развој локалних заједница, уважавање идеја, мишљења и сугестија различитих актера, као и активан дијалог између јавног и цивилног сектора може бити кључан за успешност пројекта јавног-приватног партнерства.

Искуства и знања организација цивилног друштва (ОЦД) у вези са развојним потребама на локалном нивоу, могу бити од велике помоћи јавним властима приликом креирања различитих јавних политика. Такође, активни дијалога између јавних власти и ОЦД јача поверење између државних институција и грађана, што има позитиван утицај на легитимитет, транспарентност и предвидљивост процеса доношења одлука од стране јавних власти.

Институт за територијални економски развој (ИнТЕР) из Београда и Бечејско удружење младих (БУМ) из Бечеја су у претходних 10 месеци спровели пројекат „Значај дијалога за локални економски развој – на примеру ЈПП”, који је обухватио шест општина у Србији: Бечеј, Опово, Бајину Башту, Љубовију, Тополу и Лазаревац. Представници јавних власти и ОЦД из ових општина су кроз пројекат унапредили своје знање и разменили искуства о постојећим пројектима ЈПП и дефинисали су потребе за оваквим пројектима у својим општинама. Такође, приказани су им и конкретни начини на који могу заједно да раде на планирању пројеката ЈПП и у којим сегментима је та сарадња кључна. Три општине – Опово, Бечеј и Бајина Башта потписаће Споразуме о већем учешћу грађана у планирању и спровођењу пројеката ЈПП.

Пројекат „Значај дијалога за локални економски развој – на примеру ЈПП“ спроводе Институт за територијални економски развој (ИнТЕР) и Бечејско удружење младих (БУМ), а финансијски подржава Београдска отворена школа кроз програм „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“. Текст је објављен уз финансијску подршку Европске уније. Он нипошто не одражава ставове Европске уније.