Здравље: Један случај великог кашља и у Бечеју

Извештај сентинелног надзора Института за јавно здравља Војводине над обољењима сличним грипу (ОСГ) и акутним респираторним инфекцијама (АРИ) на територији АП Војводине за 16. недељу надзора у сезони 2023/24. године (од 15. до 21.1.2024. године).

На основу показатеља географске раширености, регистрован је показатељ локалне епидемије. У односу на претходну недељу, регистровани тренд ОСГ је стабилан, а за АРИ је растући.

Утицај акутних респираторних инфекција и обољења сличних грипу на пружање услуга у примарној здравственој заштити (степен оптерећења) је ипак ниског интензитета.

Током ове недеље, ПЦР тестом је потврђена инфекција вирусом инфлуенце типа А (Х3Н2) код  пацијената, вирусом грипа типа А (Х1Н1) најчешћа, а инфекција вирусом инфлуенце типа А (без подтипа) код дела оболелих.

До сада је на територији АП Војводине, тестирањем сумњи на грип из већег броја узорака назофарингеалног бриса, инфекција вирусом грипа типа А (Х3Н2) доказана код такође већег броја оболелих особа као и вирус инфлуенце типа А (Х1Н1), вирус грипа типа А (без подтипа) већи број коинфекција вирусима грипа типа А (Х3Н2) и А (Х1Н1).

Током ове недеље, највише стопе инциденције обољења слична грипу су регистроване у узрасту 5-14 година, а акутне респираторне инфекције у најмлађем (0-4 године) посматраном узрасту. Ипак нису најмлађи и најстарији, када је број оболелих у питању, најугроженији. Много је већи број оболелих у узрасту од 40-60 година. Другим речима највише је радно способних јер се по фирмама и на радном месту брзо шире вируси.

Иако је типичан за децу све је више у Војводини и случајева великог кашља, највише код деце али и код одраслих. У Бечеју је до сада регистрован само један случај али треба узети у обзир да, када су респираторна обољења у питању већина одраслих има обичај да све ово зимске вирусне инфекције прегрми „на ногама“ или да се самостално лече купујући лекове у апотекама. Велики кашаљ, на жалост, није једна од тих типова болести, много је озбиљније обољење па је потребно ако се сумња да се обавезно обратите лекару.

Велики кашаљ, магарећи кашаљ или пертусис (лат. Pertussis) је акутна инфективна болест коју изазива бактерија Bordetella pertussis. Период инкубације подсећа на прехладу праћену кашљем и траје 7-21 дан, а затим прелази у нападе испрекиданог кашља. Особа може имати кашаљ тако јако да доводи до повраћања. Напади кашља могу довести до тога да оболела особа буде уморна од напорног кашљања. Деца млађа од годину дана могу имати мало или нимало кашаљ и уместо тога имају периоде у којима не дишу.  Време између инфекције и појаве симптома је обично седам до десет дана. Временом напади кашља постају блажи и проређени (стадијум реконвалесценције). Болест типично траје око 100 дана, зато је позната као Велики кашаљ или Болест 100 дана кашља.

Домови здравља добили налог да се позову родитељи невакцинисане деце.

Повећава се број оболелих од великог кашља. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут‟ болест је потврђена код 1.051 особе.

И док расте број оболелих, са друге стране сваке године смањује се број вакцинисане деце. Због тога је Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут упутио допис свим домовима здравља у Србији да се ревидирају картотеке и утврди које је дете вакцинисано, а које не.

У домовима здравља кажу да и без инструкција Батута стално «чешљају картотеке» и позивају родитеље невакцинисане деце, само су сада додатно појачали активности. Ревизија се посебно односи на децу рођену 2015. и 2016. године, која су сада први и други разред у школи.

Највећи број оболелих је међу децом и тинејџерима узраста 10-19 година (437 – 69,2 одсто), а међу њима предњаче деца узраста 12 година (84 оболелих – 19,2 одсто), 13 година (79 оболелих – 18,1 одсто) и 14 година (70 оболелих – 16 одсто). Међу најмлађима, узраста до 4 године је оболело 61 (9,7 одсто).

Деца у Србији примају петовалентну вакцину – Пентаксим која је заштита од великог кашља, дифтерије, тетануса. Примају је у пет доза. Примарна вакцинација иде у три дозе и прима се у првих шест месеци живота (са навршена два месеца, са три и по месеца и са шест месеци). Прва ревакцина је са 18 месеци, а затим друга са седам година, пред полазак у школу.

Треба напоменути да вакцина не даје трајни имунитет, већ да пружа заштиту десетак година. Да би се створио што јачи колективни имунитет потребно је да све редовне дозе прими најмање 95 одсто деце. Међутим, број вакцинисаних смањује се из године у годину.