Zdravlje: Jedan slučaj velikog kašlja i u Bečeju

Izveštaj sentinelnog nadzora Instituta za javno zdravlja Vojvodine nad oboljenjima sličnim gripu (OSG) i akutnim respiratornim infekcijama (ARI) na teritoriji AP Vojvodine za 16. nedelju nadzora u sezoni 2023/24. godine (od 15. do 21.1.2024. godine).

Na osnovu pokazatelja geografske raširenosti, registrovan je pokazatelj lokalne epidemije. U odnosu na prethodnu nedelju, registrovani trend OSG je stabilan, a za ARI je rastući.

Uticaj akutnih respiratornih infekcija i oboljenja sličnih gripu na pružanje usluga u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (stepen opterećenja) je ipak niskog intenziteta.

Tokom ove nedelje, PCR testom je potvrđena infekcija virusom influence tipa A (H3N2) kod  pacijenata, virusom gripa tipa A (H1N1) najčešća, a infekcija virusom influence tipa A (bez podtipa) kod dela obolelih.

Do sada je na teritoriji AP Vojvodine, testiranjem sumnji na grip iz većeg broja uzoraka nazofaringealnog brisa, infekcija virusom gripa tipa A (H3N2) dokazana kod takođe većeg broja obolelih osoba kao i virus influence tipa A (H1N1), virus gripa tipa A (bez podtipa) veći broj koinfekcija virusima gripa tipa A (H3N2) i A (H1N1).

Tokom ove nedelje, najviše stope incidencije oboljenja slična gripu su registrovane u uzrastu 5-14 godina, a akutne respiratorne infekcije u najmlađem (0-4 godine) posmatranom uzrastu. Ipak nisu najmlađi i najstariji, kada je broj obolelih u pitanju, najugroženiji. Mnogo je veći broj obolelih u uzrastu od 40-60 godina. Drugim rečima najviše je radno sposobnih jer se po firmama i na radnom mestu brzo šire virusi.

Iako je tipičan za decu sve je više u Vojvodini i slučajeva velikog kašlja, najviše kod dece ali i kod odraslih. U Bečeju je do sada registrovan samo jedan slučaj ali treba uzeti u obzir da, kada su respiratorna oboljenja u pitanju većina odraslih ima običaj da sve ovo zimske virusne infekcije pregrmi „na nogama“ ili da se samostalno leče kupujući lekove u apotekama. Veliki kašalj, na žalost, nije jedna od tih tipova bolesti, mnogo je ozbiljnije oboljenje pa je potrebno ako se sumnja da se obavezno obratite lekaru.

Veliki kašalj, magareći kašalj ili pertusis (lat. Pertussis) je akutna infektivna bolest koju izaziva bakterija Bordetella pertussis. Period inkubacije podseća na prehladu praćenu kašljem i traje 7-21 dan, a zatim prelazi u napade isprekidanog kašlja. Osoba može imati kašalj tako jako da dovodi do povraćanja. Napadi kašlja mogu dovesti do toga da obolela osoba bude umorna od napornog kašljanja. Deca mlađa od godinu dana mogu imati malo ili nimalo kašalj i umesto toga imaju periode u kojima ne dišu.  Vreme između infekcije i pojave simptoma je obično sedam do deset dana. Vremenom napadi kašlja postaju blaži i proređeni (stadijum rekonvalescencije). Bolest tipično traje oko 100 dana, zato je poznata kao Veliki kašalj ili Bolest 100 dana kašlja.

Domovi zdravlja dobili nalog da se pozovu roditelji nevakcinisane dece.

Povećava se broj obolelih od velikog kašlja. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut‟ bolest je potvrđena kod 1.051 osobe.

I dok raste broj obolelih, sa druge strane svake godine smanjuje se broj vakcinisane dece. Zbog toga je Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut uputio dopis svim domovima zdravlja u Srbiji da se revidiraju kartoteke i utvrdi koje je dete vakcinisano, a koje ne.

U domovima zdravlja kažu da i bez instrukcija Batuta stalno «češljaju kartoteke» i pozivaju roditelje nevakcinisane dece, samo su sada dodatno pojačali aktivnosti. Revizija se posebno odnosi na decu rođenu 2015. i 2016. godine, koja su sada prvi i drugi razred u školi.

Najveći broj obolelih je među decom i tinejdžerima uzrasta 10-19 godina (437 – 69,2 odsto), a među njima prednjače deca uzrasta 12 godina (84 obolelih – 19,2 odsto), 13 godina (79 obolelih – 18,1 odsto) i 14 godina (70 obolelih – 16 odsto). Među najmlađima, uzrasta do 4 godine je obolelo 61 (9,7 odsto).

Deca u Srbiji primaju petovalentnu vakcinu – Pentaksim koja je zaštita od velikog kašlja, difterije, tetanusa. Primaju je u pet doza. Primarna vakcinacija ide u tri doze i prima se u prvih šest meseci života (sa navršena dva meseca, sa tri i po meseca i sa šest meseci). Prva revakcina je sa 18 meseci, a zatim druga sa sedam godina, pred polazak u školu.

Treba napomenuti da vakcina ne daje trajni imunitet, već da pruža zaštitu desetak godina. Da bi se stvorio što jači kolektivni imunitet potrebno je da sve redovne doze primi najmanje 95 odsto dece. Međutim, broj vakcinisanih smanjuje se iz godine u godinu.